Анали Правног факултета у Београду

9

YBOAHA РЕЧ

покушава да у свим сферама и односима институционализује друшхво тако да радии човек, радничка класа, творци материјалних и духовних вредности буду основни фактори оддучивања, контроле и планирања у друштву. То je релативно нови концепт друштвене и политичке организације социјализма. Он je поставлен захваљујући нашим досадашњим успесима и напорима у развитку друштва, захваљујући извесним конфронтацијама које су се појавиле откривањем тешкоћа и слабости. Y томе имају свој удео наше друштвене науке, иако тај утицај није био увек пресудан, нити je довољно развијен. Можемо рећи да без улоге друштвених наука, у првом реду правних и политичких наука, не бисмо могли да имамо тако значајан број људи који су у стању да конципирају и да формулштту један овако нов и смео устав. Ту je и наш успех, а ту je и даља наша одговорност, пошто je ово тек посао који je у почетку. Наука није то, ако свој посао не заврпш. VII На крају сматрам да je ова наша дискусија скромни прилог јавној. Она нема значај неког манифестационог састанка, на коме бисмо се „изјашњавали” о Уставу, о прихватању његових основних оријентација, ми смо у том погледу ангажовани. Али то није све. Наш ангажман тражи joui и друге активности. Прво да својим знањем и на основу свог искуства откријемо евентуалне слабости и празнине у тексту Устава и да настојимо да оно што je његов „дух” постане и њешво „тело”; да оно што je интенција, што je концепт буде и нравно изражено на адекватан и приступачаи начни. Друго, ми који смо правници и педагоги, вастштачи и теоретичари, имамо улоту да у ширим круговцма наше јавности објашњавамо, анализирамо и афирмирамо оно што je ново, бол>е и напредно и да у исто време критикујемо оно што je join увек заостало, што je joui увек хибридно и нерешено, a могуће je да се реши у нашем системуј, у нашој пракси и у нашем Уставу. Улога Правног факултета и професора Правног факултета je да, заједно ca осталим правницима, доприносе да се овај правни докуменат учини што савршенијим и адекватним; и с друге стране, да се популарише И то на критички и стваралачки начин да би права знања продрла у шире кругове граБана. Тек са знаньем и они могу да учествују у дискусији. Ако тога нема, учествовање у дискусији нас води у вербално прихватање; акламацију и аплаудирање. Не води свесном учествовању. Интенција je свих оних који су учествовали у стварању овога Устава и који су се борили да релативно дуг рок јавне дискусије (иако наравне, није сасвим погођена сезона) јесте да се омогући да наши граВани, заиста свесно и одговорно схвате и прихвате или не прихвате поједина решена овога Устава. Само ако Устав постане својина једнога друштва, својина што већег броја активних људи, он заиста може постати, инструменат његовог рада, развитии и уреВења. Ако то није тако, устав се одваја од друштва, отуђује и постаје једна врста иконе којој се по неки пут клањамо; али коју у ствари никада не поштујемо.