Анали Правног факултета у Београду

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

снагу (производно економска функција) и да управља процесом репродукције (управљачка функција). За разлпку од прве (произвођачке), о којој нема н није било спора, друга (управљачка) није увек и довољно одређена. Треба одмах рећи не са квалитативно?, да ли je наше друштвено определ.ење самоуправни однос доминантан, јер то je несумњиво да je живот једног друштва као што je наше, већ са квантитативног становишта, значи са позиција обима права и дужности, нарочито у области проширене репродукдије, основни мотив удруживања радних л>уди je одржавање сопствене егзистенције и са њом повезане друштвене егзистенције. Jep, у смишљеном трошењу своје радне снаге у циљу стицања дохотка, једино може и мора оснгурати репродукцију позитивных постојећнх и жељетшх облика своје и ca своје повезане друштвене егзистенције. Појединачно и опште прелама се у личности радног човек" na je он управо због тога економски законнто и нужно основни друштвени субјект који je овлашћеи и mia право да врши управљачке функдије у њиховом тоталитету а не од њега отуђене структуре. Ово представља нов квалитет jep je обезбеђен новим текстом Нацрта. Радник путем удружено? рада, нужно, а врло често и независно од своје воље, успоставља и ступа у разноврсне персоналке, материјалне, међусобне, радне, управљачке и друге односе. Ове релације, ови односи у које радник у удруженом раду ступа у вршењу својих радних и управљачких дужности делимично се преплићу. Управо због тога сматрамо да у даљем раду (законодавство) ове односе треба рашчланити на рад и управлатье, као два супротна пола ди ј алектичког јединства социјалистичKor самоуправног односа. Радникова произвођачка економска функција у удруженом раду доводи га у два основна односа према осталим раднидима: у облику односа у раду (међусобни или радни) и у облику односа према резултатима рада. Чини нам се да овде има доста непрецизности, ксје могу довести до недоумица, између одредаба Нацрта устава и законодавства о раду. Има их већ сада, a касније их може бити и више. Зато сматрамо да их треба отклонити, учинити јаснијим и прецизнијим нове категорпје и институте. Наиме, сматрамо да подела рада заснована на технолошким условима рада и друштвеној организацији рада и производње, управо предодређује основне везе и споне које се у заједничком самоуправном удруженом раду успостављају између радника који су се одлучили и којима je омогућено да удруже своју радну снагу рад. Радник и даље располаже својом радном снагом (након удруживања) али се у процесу њеног трошења од н>е „отуђује”, jep ради удружено у оквиру организације удружено? рада. Међутим, индивидуална радна сиага се у процесу заједничког трошења претвара у друштвену снагу. На тој линији сматрамо да треба тражити одговоре на питања као што су: право на рад: право рада средствима рада у друштвеиој својини; обавеза из удружено? рада; ступања и иступања из удруженог рада; односа према осталим радницима; стечених и нзведених права (на пр. социјалног осигурања). Прецизније, да ли je однос радника између себе и према организации удруженог рада радни однос (и ако се са