Анали Правног факултета у Београду

Др

Милан Аеспотовић:

НЕКИ ПРОБЛЕМИ ИЗ ОБЛАСТИ РАДА И НАЦРТ УСТАВА СФРЈ

Право на рад Право рада средствима у друштвеној својини Међусобни односи радника у удруженом раду Радни однос Полазећи, с једне стране, од констатација и оцена до сада изречених о значају и циљу уставних промена, између којих по нашем мишљењу, треба посебио истаћи: да Нацрт Устава СФРЈ у суштини значи нови Устав (подразумева се да су уставни амандмани уграВени у Нацрт и чине његов интегрални део); да тај нови Устав представља, у одреВеном смислу, јединствен докуменат. Јединствен по самоуправним облицима производних односа, који указују на ток даљег кретања и удруживања рада и дохотка и усмеравају ово кретање и да су основе и правци предложених решења у Нацрту у складу са циљевима и задацима који je CKJ утврдио. С друге стране, да сам нови уставни текст неће изменити постојеће стање, већ да ће се поједине одредбе мењати и погоршавати у вези с тим и да je потребан бржи и интензивнији рад на законодавству (како савезном тако и републичком) као и да je потребно наставити и завршити доношење самоуправних споразума о удруживању, о уређивању меВусобних односа, статута организација удруженог рада, чини се потребним измеВу осталог и зато, што јавна расправа није само изјашњавање, и ако je и то потребно, да овде где су понуђена различита решења или она нису чврста, предлагати по могућству боља односно која би питања могла бити боље решена, што подразумева да се и нека од понуВених решења преиспитају. Само се по себи разуме, да je потребно имати у виду j единство радничке класе и не угрожавати оно што je заједничко радничкој класи у целини. Уважавајући све ово, указао бих на нека од тих решења и питања. Ово утолико пре, и управо зато, што нам се чини да одре Вена позитивна искуства из досадашњег нашег развоја нису довољно верификована. 1) О положају радног човека и његовој улози (део II основна начела Нацрта устава СФРЈ) и 2) средствима у удруженом раду, јер и њихов режим одреВује положај радног човека. На психо физичкој, културној и образовној конституции радног човека, заснива се и његова могућност и способност да троши своју радну