Анали Правног факултета у Београду
118
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
а то значи и технобирократским структурами, да оспоравају организована основне органнзације удружеког рада када су условн испуњени. Организовање основне органнзације удруженог рада je према томе, може се рећи, једно од основних права радника и обавеза свих да се том праву повинуј у. Но мора се исто тако рсћи да то није само обавеза других већ и обавеза радника да се организују у основну организацију удруженог рада да би остварили своја неотуВива права у погледу дохотка и рада уопште. Та обавеза проистиче из чињенице да je у питагьу рад друштвеним средствима у друштвеној својини и да самоуправно друштво на датом степену развитка основну организацију удруженог рада сматра најпогоднијим обликом за остваривање права радника и развитка самоуправљања. Из оваквих уставних решења произилази да се рад друштвеним средствима, у циљу оств'аривања самоуправних друштвених односа и гарантија да само рад п резултати рада представљају основ друштвеног и материјалног положа ja човека, мора на датом стушьу организовати кроз основну организатору удруженог рада и њене асоцијације. Преднацрти устава, као и сада важећи Устав, истину да су средства за рад у друштвеној својини те да се не могу користити за присвајање туђег вишка рада нити бити основ експлоатације. Таквн односи треба да се утврде и развијају кроз основне организаторе удруженог рада и њихове асоцијације. Једно од најзначајнијих питана у вези ca радом и упразљањем средствима у друштвеној својини јесте заштпта уставом гарантованих права. Преднацрт Устава СФРЈ (чл. 14) истине да je противуставан сваки акт и радња којима се повређују права радника у удруженом раду и права основних организатора удруженог рада. Такође се у члановима 110 —ИЗ. говори о заштитн самоуправних права и дроштвене својине. Нарочито се чини значајним начело да je свака активност којом се нарушавају права на основу удруженог рада противна интересима социјалистичког друштва. У погледу заштите права предвиВају се и новине као што су самоуправно судство и самоуправни бранилац. Но уставом би се могло предвидети, уместо самоуправног браииоца или упоредо са гьим, да у случају повреда уставних и других права у погледу рада и управљања средствима у друштвеној својини сваки грађанин има право да захтева интервенцију суда без обзира да ли je повређено његово право или лични интерес (законом би се та материја детаљније регулисала). Таква једна одредба би конкретизовала начело да je свака активност којом се нарушавају права на основу удруженог рада противна интересима социјалистичког друштва. Потребно je, дакле, омогућити свима да се старају о заштити друштвене својине и основних права која се тичу рада и управљања друштвеним средствима. Сазрели су услови да се у овој области напусти концепт легитимности за покретање спора који се заснива на повреди личног права и интереса и да се уведе и критернј интереса социјалистичког друштва којим би се штитили ннтереси радничке класс па и сваког појединца када су у питагьу уставна права и гарантије. То би одговарало самоуправним друштвеним односима.