Анали Правног факултета у Београду

123

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ГРАБАНА Y НАЦРТУ НОВОГ УСТАВА СФРЈ

боде Уставом утврБени и загарантовани. МеВутим, нацрт Устава, као што je већ речено, код извесних права и слобода посебно истине противуставност и кажњивост њиховог повређивања, при чему у по ј единим случајевима на различите начине изражава да je такво понашање недопустнво, као на пример „противуставно и кажтьиво” (у члану 150), „противуставно” (у члановима 154. и 157), „забранено и кажњиво” (у члановима 156. и 163) или „кажтьиво” (у члановима 157. и 170). Стога се појављује као целисходно не само уједначавање ове термииологије већ и уношење у Устав једне опште одредбе којом би се изразило да je одузимање, ускраћивање или ограничавање права и слобода човека и грађанина утврђених Уставом противуставно и кажтьиво. С тим би се даље повезивала и постојећа одредба нацрта Устава по којој се законом пропнсује када je пропуштање дужности утврђених Уставом кажњиво, jep се поштовање права и слобода других појављује као општа дужност грађана за који су они према изричитој одредби нацрта Устава одговорни (чл. 174. ст. 2. и чл. 135. ст. 3. Нацрта). Овако утврВене слободе и права човека и грађанина значе истовремено и дужност њиховог поштоватьа код других. На тај начин се Уставом одреВује општа граВанска дужност поштовања слободе и права граВана и интереса социјалистичке заједнице. И као што слободе и права граВана добијају свој пуни смисао њиховом ефикасном заштитом, тако и утврВивање реципрочних и других дужности граВана добија свој пуни смисао конституисањем одговорности у погледу испуњавања тих утврђених дужности. У том смислу у нацрту Устава се истиче, да je „свако дужан поштовати слободу и права других и одговоран je за то” (чл. 135. ст. 3. Нацрта). Уношење принципа одговорности у текст Устава значи истовремено и потврду права и слобода грађана и утврВивање једног од битних услова за њихово остваривање. На тај начин одговорност постаје битна одлика односа граВана једних према другим и према социјалистичкој заједници, а тиме и односа граВана према њиховим дужностима. Самоуправно социјалистичко друштво je одговорно друштво. Свако ко у њему ужива утврЬене слободе и призната права и у њему остварује своје интересе истовремено je и одговоран за испуњавање одреВених дужности које стоје насупрот правима и овлашћењима ко je има. У том смислу свако je одговоран за испуњавање општих граВанских дужности утврВених Уставом, а вршење посебних функција и овлашћења значи и посебне дужности па и посебну одговорност за њихово вршење у складу са интересима друштва и Уставом и законима утврВеним обавезама. Истицање одговорности као посебне категорије већ у самом наслову главе 111 нацрта Устава који гласи „Слободе, права, дужности и одговорност човека и граВанина” указује на битан значај ових категорија у нашем друштву и њихову неразлучиву меВусобну повезаност. У низу даљих одредаба нацрта Устава истиче се одговорност за испутьетье дужности ко je се у тим одредбама утврђују. Разумл.иво je да Устав не може да разраВује различите видове одговорности и ближе услове под којима до исте у пој единим случајевима долази, па стога и нацрт Устава то не чини, МеВутим, већ само истицање принципа одговорности указује на основе друштвених односа који се овим успостављају a који Be у законима и другим прописима па и у самим међуљудским односима у нашем друштву добити своју конкретизацију.