Анали Правног факултета у Београду

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Иако се када je реч о одговорности може говорити о разним видо вима исте, о моралној, политичкој и најзад правној одговорности, а у оквиру институционализираних видова правые одговорности о различитим видовима исте (кривична одговорност, одговорност за привредне преступе, административно-казнена, имовиыско нравна, дисвдшлинска одговорност) кривична одговорност као најтежи облик одговорности има посебан знача) с обзиром на то да повлачи најтежу врсту правних санкција кривичне санкције. Стога се и у нацрту Устава, иако се питања одговорности дегаљније не разраБују, у односу на кривичну одговорност постављају извесни принципи и у том смыслу одреВују извесни оквири с обзиром на заштиту права грађана и у оним случајевима када се због учињених деликата узимају на кривичну одговорност. Основни принцип у погледу кривичне одговорности који je утврБен У нацрту Устава je принцип законитости кривичног дела и кривичне санкције. УтврВивање овог принципа, који je и до сада био основни принцип кривичне одговорности у нашем праву и који je утврВен у постојећем Уставу, изражен je одредбом нацрта Устава којом се утврђује да се кривична дела и кривичне санкције могу одредити само законом (чл. 160. ст. 2). На тај начин принцип легалитета кривичног дела и кривичне санкције, који je значајна тековина савременог кривичног права, као уставни принцип добија свој пуни смисао и знача) и то како са гледишта заштите слобода и права човека и граВанина, јер само за оно што je законом одређено као кривично дело човек може бита узет на кривичну одговорност и бити кажгьен само оном казном ко ja je законом за то дело одреВена (одноено уколико je у питању примена неке друге врсте кривичних санкција а не казна, и она мора бити законом одре Вена и применена под законом одреВеним условима). Тако и са гледишта утврВивања надлежности највиших органа власти који доносе законе да само они, као највиша представничка тела, у име радничке класе и целог народа оцењују класни ifflTepec нашег друштва да се одре Вена понашања људи, која су у то) мери штетна за интересе нашег друштва да добијају карактер друштвено опасных дела, ннкриминишу као кривична дела, и да се тиме констнтуише кривична одговорност оних који та дела чине. Истакнути политички и правый значај принципа законитости указује на демократски карактер уставных одредаба у погледу кривичне одговорности који се заснива на начелу уставности и законитости у социјалистичком друштву. Примена овог принципа у строго утврВеном облику односи се само на кривична дела и санкције које се за та дела прописују. У погледу осталих кажњивих дела овај приншгп се мења столико што се иста могу да утврВују и другим правним прописима нижег ранга од закона и да се тим прописима одреВују и санкције за та дела, па стога нацрт Устава истакнути принцип легалитета у пупом смыслу његовог значења одреВује само у погледу кривичних дела и кривичних санкција. Остали деликти, као лакши, и санкције за њих, као блаже, могу се, дакле, одреВивати и другим правним прописима. Треба ипак у вези са тим напоменути да необухватање у нацрту Устава овим принципом привредних преступа, који такоВе могу представљати веома тешка дела, долази из других разлога, а найме због саме правые природе ових деликата, jep се исти појављују као