Анали Правног факултета у Београду

125

КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ГРАБАНА Y НАЦРТУ НОВОГ УСТАВА СФРЈ

повреде правила о привредном и финансијском пословању ко je су изазвале или могле да изазову теже последние, па како се привредно и финансијско пословање због динамике привредних односа и потребе брзог правног реаговагьа на промене у привредном животу и привредним односима и иначе регулишу не само законима већ и уредбама донетим на основу закона, то се овим правним прописима могу да утврВују и привредни преступи и казнене санкдије које се за њнх одређују. Y погледу крнвичних санкдија треба напоменути да принцип легалитета истнх утврВен у нацрту Устава обухвата све врсте кривичних санкција, дакле, не само казне већ и мере безбедности и васпитне мере, које се у нацрту Устава изричито не помшъу али које су обухваћене појмом кривичне санкдије. У нацрту Устава се у вези са принципом законитости кривичног дела и кривичне санкције не утврВује и законитост утврВивања правних последица ссуде, које настају односно могу да настану услед ссуде за одре Вена кривична дела или ссуде на казне одреВеие врсте и одре Вене висине. Ово вероватно стога што правке последице осуде по своме карактеру не представљају кривичне санкције. МеВутим, ако се има у виду њихова конкретна садржина по којој се оне углавном и не разликују од појединих врста споредних казни или мера безбедности, то би требало да се Уставом утврди и законитост одређивања правних последица и услова за њихово наступање. Ово и стога што се правним последицама осуде осуђеним лицима ускраћују или ограничавају извесна одре Вена права, па би њихово законско одређивање било у складу како са досадашгьом праксом у погледу њиховог одреВивања законом у смислу чл. 37а Кривичног законика који утврБује да се правне последгще одреВују законом, тако и са правилом израженим у последњој реченици из става 2. члана 180. нацрта Устава, према коме се законом одреВује у којим случајевима и под којим условима коришћење слободама противно овом Уставу повлачи ограниченье или забрану њиховог коришћења. Како се и код правних последица осуде ради о ускраћивању или ограничавању одреВених права граВана, а како се законитост одреВивања правних последица осуде тешко може изводити из цитиране одредбе нацрта Устава, било би целисходно и са гледишта заштите права човека и граВанина да се и у том смислу у Устав унесе изричита одредба. Други основни принцип у вези са кривичном, а и другим видовима казнене одговорности, принцип неретроактивности прописа о кажњивим делима и казнама које се за њих могу изрећи, такоВе je изражен у нацрту Устава у тој форми да „нико не може бити кажњен за дело које, пре него што je учшьено, није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дело и за које није била предвиВена казна” (чл. 160. ст. 1). Ову одредбу треба схватити тако, с обзиром на изнет принцип законитости кривичног дела и кривичне санкције, да уколико се ради о кривичним делима и казнама за ньих они мора да су били већ одреВени законом, а ако су у питању други кажњиви деликти законом или прописом донетим на основу закона. МеВутим, треба имати у виду, да се овако поставлен принцип неретроактивности кривичних закона односи са-