Анали Правног факултета у Београду

Мр

A аександар Ивић:

НЕКА ПИТАЊА СВОЈИНЕ И ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ У ПОВОДУ НАЦРТА УСТАВА СФРЈ

Уставност и својина je по свему судећи једно од питања које отвара расправу у најмању руку о два потпитања која се условно могу раздвојити, мада се у суштини односе на једно питање. Jep, као основно, поставља се у оквиру овога, питање односа устава према друштвено-економском уређењу а у склопу тога питања улоге државе и места својине као два основна института када je реч о односима власти и друштвено-економских односа. Што се тиче првог и основног питања устав и друштвено-економско уређење треба рећи да je развитак капитализма већ крајем 19. века довео до ситуације да се у уставима нађе низ одредаба о питањима друштвено-економског живота која су на одређен начин модификовала и проширивала лапидарне одредбе о својини као светом и неповредивом праву. Taj процес, током 20. века, се даље раззијао у правду пропшривања одредаба о друштвено-економским односима и својини у уставима и другим правним документима који су у материјалном смислу уставноправни. Уставы социјалистичких земаља спадају у документе који врло широко регулишу друшхвено-економске односе. Овакав развој je уствари потврда теоријског става о класној функцији државе и нужности да држава кроз одговарајуће инструменте и односе у правном поретку гарантује одговарајући статус друштвених трупа класа. Са друге стране то je израз потребе да се с обзиром на настале друштвено-економске промене и класну коистелацију, држава шире и видЛ)ивије експонира као регулатор друштвено-економских односа. Данае je та ситуација толико видљива и евазивна да се са разлогом може довести у питање класична концепција предмета и садржаја устава барем са становишта питања да ли може опстати став, да устав утврБује само карактер својине и питање, да ли се устав може свести само на документ који носи тај наслов или се мора проширити на све опште акте и одредбе који уређују основна питања друштвено-економских односа чији je основни, а.\и овакако не једини институт својина. Jep, данас у великом, а можда чак и претежном броју земаља на један или други начин, уже или шире напред наведени став je аплициран. У великом броју устава, закона и других правних докумената налази се знатан број одредаба који представљају покушај другачијег начина уре-