Анали Правног факултета у Београду

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђивања друштвено-економских односа и својине од устава који припадају периоду либералног капитализма. To je последица сазнања, да je неопходно решити низ питања на релативно нов и другачији начин, шири, па и новим инструментима који ће њиховим уношењем у уставе или законодавства помоћи и допринети разрешавању новонасталих односа и потреба. На овом месту треба нагласити да се овој потреби дуто одолевало покушајима широко теоријске па и егзегетске интерпретацнје постојећих одредаба и закона. Y том погледу занимљив je став професора Мартија који каже „да када данас изучавамо дефиницију из чл. 544. Code civüa онда изучавамо празну форму”. Међу теорнјским новинама занимљиви су ставови великог броја теоретичара различитих теоријских праваца, од хришћанских социјалиста, преко социјалутописта до марксиста. V том погледу има много карактеристичних ставова као што су: „Будући да се у оквиру института права власништва регулирају управо они друштвено-економски односи који дају реални, материјални односно економски ослонац власти историјски одреВеној владајућој класи”... l „Moje je истраживање довело до резултата да се ни правни односи, ни обличи државе не могу разумети из себе самих ..., а да се анатомија грађанског друштва Агора тражити у политичкој економији’ -. Све je то довело до тога, да некада једине одредбе Вајмарског устава о овим шиањима, данас представљају један од бројних покушаја у овом смислу. Без обзира на веома различиту терминологију, извесни обличи инстигуционализирања „економске демократије” и тиме трансформације друштвено-економских односа и промена односа државе и државне регулативе према овим питањима, данас су присутни у прописима толико великог броја земаља да се може са сигурношћу говорити о појави која je карактеристична за савремени свет. Разуме се да ова појава, ни по обиму ни по ширини, а ни по дубини није таквог знача ja да се може говорити о тенденцији која доводи у питање постојеће друштвено-економско уређење. Али са друге стране свакако je недозвољено потцењивање или чак неуочавање ове појаве јер као што je речено данас у свим деловнма света и orpoMHOiM броју земаља постоје, додуше скромни, али веома бројни института и појавни облици „мешања” државе у економске односе. Та појава са једне стране значи ограничавање „светости и неповредивости” приватне својине, а са друге стране очигледност одређених промена у класној констелачији снага и нужности конституисања одређених облика утнцаја, радника или државе што ће рећи невласника на начин управљања предузећем, расподелу и друга пнтања „индустријских односа". Y различитим земљама и различитим теоријским кошдептима за овај феномен се употребљавају и изрази. Но без обзира на то, реч je свакако о једној појави која се може квалификовати са три елемента; а) настали су извеснн саодлучивања унутар организачије рада у фабрици,

i Ар М. Вуковић, Основа имовинског права, 3ГБ.

2 К. Маркс, Прилог критици политичке економнје.