Анали Правног факултета у Београду

б) настали су, такође, извесни облици одлучивања на глобалном друштвеном плану што je резултат борбе радничке класе да шире утиче на друштвена кретања и у том склону глобалне друштвене односе. в) све ове промене нашле су известан израз у уставним и другим документима. Историјат развоја овог процеса траје већ један век/ а резултати, мада уочљивн, су веома скромни у погледу степена дубине промена друштвено-економских односа. МеЬутим са друге стране они су веома значајни јер указују на нужност промена и што je нарочито важно карактер тих промена указује на кардинално значајну чињеницу да: а) својгша значи сплет друштвено-економских односа и да тек укупност различитпх елемената ових односа реализује својину као потпуни институт. б) својина и власт су у тесној вези и само разумевањем дихотомије овог односа може се разумети смисао правних инструмената као инструмената власти. в) држава и државно-правни поредак на својеврстан начин изражавају и обезбеђују основне друштвено-економске односе у којима својина има централно место. г) својински односи нису никада могли, а данас поготову не могу, да се нзразе и обезбеде кроз пуку заштиту права својине. Савремени пронеси указују на тенденцију нужности регулисања и то нормативног низа питања која сва заједно омогућавају управљање „средствима и условима рада” како би се заштитно и реализовао основни својински однос. Ово све указује на општу тенденцију трансформације својинских односа, затим на тенденцију нормативног уређивања ове трансформације и најзад на потребу да ce овој појави да одговарајући третман у теоријским разматрањима ових питања. Када je реч о уставима социјалистичких земаља, не упуштајући ce на овом месту на ове разлике, треба нагласити да ови устави поклањају изузетну и врло широку пажњу друштвеыо-економском уређењу и у оквнру тога својини. Таква пракса започета je још Уставом РСФСР од 1918. год. преко Устава СССР-a од 1936. године до Устава СФРЈ од 1963. год. Устави Југославије, више него други, посвећују пажњу друштвено-економским односима и својини што je разумљиво када се има у виду чшьеница да они први пут у историји, и засад ј едини, конципирају друштвену својину. Због тога Устав Југославије не може само декларативно да утврди овај институт. Ову потребу и образложење те потребе најбоље нзражава став да: „Наш Устав отворено проглашава полћтичке односе као израз друштвено-економских односа који су утврђени Уставом претварајући државу у директан инструмент таквих односа. При томе се Устав не ограничава на начелну прокламацију да je наша држава инструмент

(1) Први документ настао je 1871. у Париској кому ни Декретом од 16. октобра. Захтеви за радничким самоуправлением су постојали и пре тога. Y 19. веку немачки економиста Роберт Мал je такав захтев истакао joui 1835, г. а Уставна скупштина у Франкфурту je такав захтев разматрала join 1848. године.

131

НЕКА ПИТАН» A СВОЈИНЕ И ДРУПЈТВ. СВОЈИНЕ Y ПОВОДУ НАЦРТА УСТАВА СФРЈ