Анали Правног факултета у Београду

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

владавине радничке класе и да je као таква гарантија развитка социјалистичких односа, већ у извесном смислу заштићује радног човека као што je рекао Енгелс „од његових зластитих представника и чиновника”, тј. од могућности искривљавања праве друштвене улоге државе у епохи прелаза од капитализма ка социјализму” 1 .

Нацрт Устава, већ у основним начелима друштвену својину утврђује „као израз социјалистичких друштвеио-економских односа меВу л>удима”. Поред тога утврђује шта je основни смисао друштвене својине кроз одреЬегье да je она „основа слободног удруженог рада и владајућег положаја радничке класс у производњи и у целини односа у друштвеној репродукдији”. Нацрт Устава, даље, утврђује да „средствима за производњу у друштвеној својини ..., непосредно управљају удружени радни људи који раде на тим средствима”. Поред тога, што управљају средствима за рад која су у друштвеној својини, радни људи управљају и средствима за проширену репродукцију, што представља значајну новину. Та новина je као уставни принцип у основи истакнута већ Уставом од 1963, меЬутнм као нормативна обрада па и разрада представ.-ъа знатно проширнвање у односу на ранију ситуацију. Чл. 14. недвосмислено стоји на становишту да радник којхг ради средствима у друштвеној овојиии „управља радом и пословањем организације удруженог рада и гюсловима и средствима у целини односа друштвене репродукције”. Друга страна овога става je да je основна организација удруженог рада „основни облик удруженог рада у коме радници непосредно и равноправно остварују своја друштвено-економска и друга самоуправна права”. Дал>е, Нацрт утврВује да „доходак... део je средстава у друштвеној својини и о њему одлучују радници у основној организацији удруженог рада”. Тиме je у свом основном определ>ењу Устав стао на становиште да положај човека у удруженом раду произилази из његовог права да ради на средствима у друштвеној својини и да се њима управља и што je још значајније, да управља резултатима рада као и да то управљање и одлучивање буде у принципу непосредно. Разум.ъиво je да Устав оваквом генералном ставу ставља и одређене оквире о чему ће касније бити речи. Међутим, то не мења факат да Устав, као основно определ>ен>е фиксира такав положај раднпка, којим се обезбеђује да слободно, удружено и непосредно управља рредствима за рад, радо!М и резултатима рада. Следећа значајна новина, када je реч о овим питањима, јесте да je рад у друштвеним, „непроизводннм” делатностима, у основи изједначен у погледу стгщаша средстава и размени рада са другим облицима рада „обезбеђује се ... једнак друштвено-економски положај као и радницима

i Е. Кардел»: Уставни основи социјалнстичких друштвено-економских односа и друштвеног самоуправљања. „О уставном систему Социјалистичке Федеративне Републике Ј\тославнје". Издаје „Комунист", Београд, 1963, стр. 5.