Анали Правног факултета у Београду

Y другим оргагшзацијама удруженог рада”. Тиме je обезбеђено да сви л>уди, без обзнра на облике удруживања рада, имају, у начелу, исти друштвено-економски положа] и на тој основи иста права. Треба нагласити да Нацрт устава Југославије предвиђа значајније могућности интервенције друштвене заједнице, до душе увек као брана против понашања и активности који деформишу друштвено-економске односе утврђене самим Уставом. Пацрт утврђује да неприкосновену основу положа] а и улоге човека, поред осталог чине: друштвена својина средстава за производњу, ослобоВење рада, право на самоуправл>ање, право радыог човека да ужжва плодове свога рада, солидарност и економско-социјална сигурност. а) Гарантујући друштвену својину средстава за производњу Нацрт утврВује друштвено-историјски смисао њеног постојања. У том циљу као основни смисао Нацрт Устава истине да je друштвена својина „услов да се искључи повратак било ког система експлоатације човека”. Са друге стране Нацрт утврђује смисао друштвене својине да кроз укидање отуЬености радничке класе и радних људи од средстава за производвьу и других услова рада обезбеди „услове за самоуправљање радних људи у произведши и расподели”. И најзад, Нацрт утврђује да друштвена својина треба да обезбеди „усмеравање развоја друштва на самоуправним основама”, што je значајно из два разлога: као уважавање нужности усмеравања развоја друштва, али такво усмеравање које ће гарантовати самоуправно односе. б) Ослобођење рада које Нацрт одређује „као превазилажење историјски условљених друштвено-еконодгских неједнакости и завнсности људи у раду”, има неколико елемената који омогућавају да се конкретизује овај иначе врло сложен и дугорочан процес. Нацрт устава истине да се ослобођење рада треба да обезбеђује кроз укидање сваког облика најамних односа, развитак производних снага, подизање производности рада, скраћивање радног времена, примену науке и технике, образование и подизање културног нивоа радних људи. Ослобођење рада се тиме конкретизује у дати друштвено-економски оквир и указује на којим елементима и уз које претпоставке се може остваривати и друштвена својина и самоуправљање ако се жели реализовати дубоко историјски захват и захтев као што je ослобођење рада. Тиме ослобођење рада престаје бити опште место марксистичког концепта или задатак чија се тачна садржина не зна, или пак захтев који се остварује у далекој будућности социјалистичког друштва. в) Право на самоуправљање омогућава радном човеку да „равноправно са другим људима, одлучује о сопственим и заједничким интересима, и о усмеравању друштвеног развитка, врши политичку власт ... ”. Овај став обезбеђује одговарајућу интерпретацију характера самоуправл>ања и характера власти у политичном систему који je утврђен Уставом. У том смислу значајно je истаћи да je самоуправл>ање могућност одлучивања о интересима али и начин вршења политичке власти. г) Утврђујући познати социјалистички принцип расподеле: свако према способностима сваком према његовом раду, Нацрт још прецизира

133

НЕКА ПИТАЊА СВОЈИНЕ И ДРУШТВ. СВОЈИНЕ Y ПОВОДУ НАЦРТА УСТАВА СФРЈ