Анали Правног факултета у Београду

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да овај принцип у југословенском политиком систему треба да обезбеди ~право радног човека да ужнва плодове свога рада и материјалног напретка друштвене заједнице као и „његову обавезу да обезбеВује развнтак материјалне основе сопственог и друштвеног рада и да доприноси задоводавању других друштвених потреба”. На тај начин Устав омогућава да се виде и обезбеде равноправно и паралелно потребе и могућности човека да ужива плодове свога рада, али и да доприноси задовољавању друштвених потреба. д) И најзад, економска сигурност, солидарное! и узајамност, према Надрту служе циљу да се истакне чшьеница да радни људи своје трајне интересе могу остваривати само на тим начелима. Са друге стране овим се указује на природу и карактер односа који треба, да се изграВују у нашем систему. Овако интерпретирани качелни ставови показују да je Нацрт поклонно одговарајућу пажњу друштвеној својини. При томе нарочито треба нагласити да je Устав одредио одговарајући смисао друштвеној својини, затим дао оквнре и односе за њено остваривагье и најзад утврдио одређена историјска исходишта друштвено-економских односа и својине као једног од централних института ових односа. Ако се жели резимирати сама срж уставног концепта о својини онда се могу истаћи неколико елемената: а) Друштвена својина je основа друштвеног рада. б) Средства у друштвеној својини служе искључиво раду чији je циљ задовољавање личних и заједничких потреба људи и њихових интереса као и развијање материјалне основе социјалистнчког друштва. в) Друштвена својина служи раззоју социјалистичких самоуправных односа што на одређен начин указује на друштвено-историјски смИсао друштвене својине. Из тога произилази да средствима у друштвеној својини управљају радни људи. г) Друштвена својина није категорија својннског права, јер нико не може, да по правно-овојинском основу присваја произволе друштвеног рада, нити да управља и располаже друштвеним средствима. д) Из тога произилази да je рад човека, и то удружени рад у основне асоцијације произвоВача, једиии основ и присвајања и управљања. В) Удруживање и самоуправна интеграција рада се врши у основне организације удруженог рада ко je служе могућности да се реализује неотуБиво право радних људи да „радећи друштвеним средствима, ушрављају својим радом и у условима рада и одлучују о резултатима свога рада”.

Када се гледају ове одредбе у целини, на Нацрт устава могу се ставити две груше примедаба. Прва се састоји у томе да Нацрт садржи велики број непрецизних и недовољно јасних појмова и односа. Због тога je запета неопходно учинити обиман напор да се текст побол>ша пли у најмању руку ослободи непрецизности. То je могуће постићн на два начина: ослобаВање