Анали Правног факултета у Београду

уставног текста свих одредаба, појмова и речи чије се хачно значење не може утврдитн; затим, да се један број појмова појасни. Други, ce састоји y томе што се Нацрту генерално.може замерити, и релативни и апсолутни позитивизам из кота je произашла гьегова слабост да на низу места дичи на организационо-структурни акт. То je произашло из орнјентације да Устав обухвата низ питања која су актуелна у дневном смислу те речи настојећи да их реши, а перед тога Нацрт устава се упустио у решавање материје која по својој природи није уставна због чега ни начин уређивања није могуће обезбедити уставном нормой, а из тога je и произашла последица да су многе норме по својој садржини организационе. Због тога се намеће потреба озбиљне редакције Нацрта устава која, по мом мшпљењу, пре свега треба да иде методом сужавагьа материје која je Уставом обухваћена, како би се обезбедило да се у Уставу нађу основна питања регулнеана на такав начин који обезбеђује фпксирање и заштнту основних друштвених односа. Ове две примедбе, своју ocHOißy имају у полазној поставци самог Нацрта устава. Jep, Нацрт полази од две капиталне ствари; прва je да ООУР je осыовни субјекат друштвено-економских односа и друго, да она свој статус реализује кроз своје право да самостално уреbyje питања управљања средствима за производњу и 'резултатима рада, Такав полазии став Устава подразумева релативно широк оквир за „сахмокреацију” основне асоцијације самоуправљача, ООУР-а. Разуме се да Устав треба да утврди границе слободе понашања али на начин који неће да доведе у питање његову полазну поставку која je напред изречена. Зато се, у овом смислу, на низу места Устав мора ослобађати ризика да ове и до краја уреди, jep je реч о уставној норми и односима које из н>е пронзилазе, а дал>а прецизирања треба оставите за законе и друге акте укључујући и норматевну активност самих самоуправљача. Када je реч о уређивању штања својине, треба пре свега истаћи изузетно значајан став Нацрта устава да поред друштвеног власништва над средствима за производњу одлучујући значај има могућност и право управљања дохотком. У том> погледу Нацрт устава чини значајан продор и у односу на раније документе и у односу на теорију. МеВутим већ код овог питана се може конкретизовати напред изнета примедба, jep Устав ова питања доста детаљно и не баш прецизно регулише, нарочито када je реч о дохотку и његовој расподели. Исто тако и када je реч о својини хмогућа je иста примедба, али са мањом тежином. Jep настојећн да што прецизније одреди границу „дефорхмација” друштвене својине и у напору да одреди шта ока не сме и не може бити, што je добро и корисно, Нацрт није нашао праву меру и у низу одредаба уређује много више питања режима друштвене својине, не ретко и кроз техничка питања, чиме je много мање дат сам институт својине, а може се рећи да je чак великим бројем одредаба он на известан начин и замагљен. Да би се ово избегло неопходна je већа концизиост, што би свакако значило и већу прецизност. Jep употреба пеликог броја термина, врло често у различитом контексту, поред из.лншне обимности носи опасност тешкоће интерпретације и разуме се нејасности шта je основна садржниа институције, у овом случају друштвене својине.

135

НЕКА ПИТАЊА СВОЈИНЕ И ДРУШТВ. СВОШНЕ Y ПОВОДУ НАЦРТА УСТАВА СФРЈ