Анали Правног факултета у Београду

11

УВОДНА РЕЧ

та правника и професора права да Устав буде заједничко дело радних људи Србије и Југославије. Vili У уводном делу новог Устава, има низ нових ид ej а. Нешто што je од интереса за нас као научне раднике јесте давање значаја науци и образовању у оквиру основних директивних начела устава, нешто што нисмо имали у Уставу од 1963. године. Међутим, чини ми се да цео концепт образовања нкје довољно модеран и није довољно везан ca општим концептом о улози и значају радничке класе. Не сматрам да je наше образована сувише старо и интелектуалистичко и треба да се врати на оне експерименте које смо имали у Совјетском Савезу, данас донекле у Кини, о тзв. индусгријском или производном принципу као основи образована. Али, мислим да не треба олако прећи преко производног пришцша у образовању, Ако образована не вежемо са производним радом, ако културу и производњу не схватимо као једну јединствену активност, још увек ћемо подржавати поделу измеВу интелектуалног и физичког рада, између града и села, и имаћемо изван ових дворана и скамија велики део радничке и сељачке деце ■ — што je и данас појава. Ми морамо стварати интелигенцију и у радионицн и раднике у учионицама. Према томе један адекватнији, модернији принцип образована и школовања није нашао своје место у начелима овог Устава. Можда бисмо могли ту као просветни и научни радници, да нешто променимо ако се слажемо са извесним новим идејама. Исто тако, чини ми се, да у новом Уставу, који покушава да одреди основне смернице у области привреде глобално схваћене), пол>опривреде, социјалних односа, културе, науке, образована, немамо довољно јасне смернице и определена у области индустријализације, јер индустријализацнја није само питање нове етапе индустријске револуције, или научне и техничке револуције, већ она има низ социјалних и политичких аспеката који ће врло брзо да буду актуелна питања нашега живота и нашега друштва. У новим основним начелима Устава, поред великих и смелих идеја које су више-мање из области теорије, нема довољно оних идеја које одговарају потребама и тежњама човека. Тако на пример, сугерирао бих да се испита могућност да Устав прогласи, да je један од основних смерова економске и социјалне политике, стварање услова да људи све боле живе. Бол>е живети, то je уствари један од услова опште борбе, за једно боље друштво где ће се срећније живети, а у исто време то je гарант да смо лшпени утопизма и одржавања једне тешке хипотеке на леђима садашње генерације. Према томе, једна парола; што више знања, управл>ања и што више могућности да се боле живи, изражавала би принципе једног модерног социјалистичког друштва, који не замењују, али допуњују паролу о слободи, братству и јединству. За време револуције смо имали паролу