Анали Правног факултета у Београду

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закона на мишљење републикама и покрајинама). Овај закон би постао пуноважан после одређеног рока уколико ниједна република ни покрајина не би изјавила своје неслагаие с њим. Y овом последњем случају би ce поступай морао поновити. На тај начин би се избегло непотребно формално доношење закона, које je у ствари само проглашење, поступак би се убрзао, а скупштине република и шжрајина би одговорније вршиле своје право давања сагласности. Y случају хитности решена могао би се применити у Нацрту предвиБен поступак доношења привремених мера, а можда би се и сам закон о коме није постигнута сагласност могао сматрати таквом привременом мером док у обновљеном поступку не буде донет закон који би имао сагласност република и покрајина. IV Добро je што je за заштиту права друштвене својнне успостављен посебан орган: самоуправни правобранилад. Тиме ће друштвена својгша бити ефикасније заштићена него сада. Добро je и што он покреће поступак за заштиту друштвене својине и на иницијативу радника и грађана уошпте. Међутим, овде изгледа да треба мало прецизније одредити обим ове иницијативе како би се она скоро изједначила с „народном тужбом” (actio popularis). Наиме, требало би прецизирати да je правобранилад дужан да покрене поступак на иницијативу грађанина, а не само да je овлашћен на то, тј. да на то има дискреционо право. Тиме ће се дати могућност заиста сваком грађанину да овај поступак покрене, чиме се у ствари уводи actio popularis. Друго, требало би такође прецизирати да сваки грађанин може да да иницијативу за покретање поступка за заштиту друштвене својине без обзира има ли неку ближу и конкретиу везу с предметом те својине који je угрожен или оштећен. Jep из начела да je друштвена својина својина свих граВана произилази и ова последица; сваки грађаннн je заинтересован, а то заиста и јест тако, за целокупну друштвену својину у Југославији, ма где се она налазила и у ма чијем управљању шш уживан>у била. V Као заједничка држава, федерација има своје сопствене, савезне органе. Нормално je зато да има и своје судске органе, па je логично предвиђено и постојање Савезног суда, као и иегова надлежност. Разуме се, није потребно да судски органи федерације буду толико развијени да суде кадгод je у питаиу примена савезног закона. Али je овакако потребно да ови органи, одн. Савезни суд, буду надлежни да воде ефикасан надзор над тачним примениваием савезних закона и других савезних аката. Ово особито у случају кад je у питаиу могућност крупније инхове повреде. Y ову сврху je довољно да у извесним случајевима Савезни суд буде надлежан да суди по правним лековима, а особито по ванредним правним лековима, кад je у питаиу пресуда донета на основу савезног закона, као што треба овластити и Савезног јавног тужиоца да улаже такве правне лекове, одн. правка средства, кад сматра да je савезни закон озбиљно повреБен.