Анали Правног факултета у Београду

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

општу управу СР Србије. И ова комисија je прихватила нешто модификована начела која je била усвојила комисија Савезне скупштине. Она их je послала Уставној комисији СР Србије. На жалост, као што се из Нацрта Устава СР Србије види, Уставна комисија или уопште није разматрала овај предлог или га je једноставно одбацила »en block«. Зато ћу на крају обог мог прилога уставној дискусији приложити и интегрални текст овог предлога, овога пута као мој лични допринос уставној дебаты. Y овом садаппьем предлогу једине допуне ће се односити на друштвену бригу о остарелим лицима, о самохраним мајкама ca дедом и о малолетницима без родитељског стараиа. 2. Правки положа / ванбрачне деце према нацртима Y става Ванбрачна деда су готово одувек имала судбину „нежељене” деце. Њих готово нико није желео: ни родители, ни сродници, ни друштво. Зато je њихов положај био у свим друштвима врло тежак, како социјални тако и правый. И у нашем друштву ова деда немају у просеку ни приближно нети социјални положај какав имају деда рођена у браку. МеЬутим, наша револуција je прогласила, бар на уставном и законодавном плану, велико начело о укидаиу свих врста дискриминация засиованих на разликама у националности, раси, полу, језику, вероисповести, образовању или друштвеном положају. То je позната уставна одредба која je садржана и у одредби чл. 136. ст. 1. Нацрта Устава СФРЈ, одгюсыо у чл. 162, ст. 1. Нацрта Устава СР Србије. На жалост, у истим овим нацртима садржана je и одредба према којој су деца роћена ван брака изједначена ca децом роћеном у браку салю према њиховим родитељима, а не. и према сродницима њнхових родители. Ово правило je, као што смо видели, садржаио у одредбама чл. 168, ст. 4. савезног и чл. 196, ст. 4. републичког Нацрта. Поводом оваквог става могу се истаћи приговори, од етичких до уставних. Најблаже речено, ова уставна одредба je противустйвна, jep je у супротности са отитом декларацијом о укидању било каквог облика дискриминације са којом би човек стартовао у живот. О томе већ одавно постоји сагласност меВу научницима, а и међу свим друштвеним радии дима који су се о томе изјашњавали. Комисија за кодификацију Савезне скупштнне у томе je била врло одлучна, а такоВе и поменута републичка комисија, које су захтевале и промену Устава у том погледу. Још приликом дебате о Уставу СФРЈ од 1963. нстдцана je апсурдност даљег задржавања ове дискриминације, али je из несхватливих разлога’ и osaj предлог био одбијен. То je послужило као повод да се констатује како je наш модел социјализма, модел „патријархалног социјализма" који се бори да очугва макар и минималне nprisrnverrije мушкараца, jep je познато да je ова дискриминација уведена као једна од прпвилегија мушкараца. У сваком случају, задржавање ове одредбе представљало би nonsans, последив упориште уставне дискриминаций и не малу мрљу на изразито хуманистнчке поруке уставних докумеиата.