Анали Правног факултета у Београду
155
БРИГА О ПОРОДИЦИ Y САМОУПРАВНОМ ДРУШТВУ
породица алкохоличара и других лида са друштвено негативным понашањем, појачано незадовољство са браком и породицом, нарочито код жена, итд., итд. Све су то изузетно значајне. чињенице за глобалну друштвену репродукцију, а нарочито за онај део који означавамо кар бно-содијална репродукција. Нарочито треба подвућн тежак положа ј лица са ниским приходима која су оптерећена децом (наш друштвени и правый систем није валоризовао „родитељство”, тј. вршење роднтељске функције као позив од посебног друштвеног значаја), као н тежак положај породица у недовољно развијеним подручјима, тежак положај жене и детета на селу, итд. Овакво стање довело je и до кризе породице и њених функција, због чега она није више у стању да успешно обавља функције које joj се приду дно намећу. Она ce je даыас нашла у вакууму, нелшћна и неспособна да се одупре стихијн и растућој патологијн. Она постаје „усамљено острво у мору друштвене динамике”, односно само модерна „спаваоница” и зато тражи да joj друштво помогне у њеком оздрављењу. г) Аосадашњи напоры да се коституише друштвена и уставно-правна концепцией о породица. На идеолошком плану најчистију марксистичку теорију и директиву за праксу, дао je програм Савеза комуниста Југославије. Он je врло јасно одредио знача ј породице и потребне друштвене мере за њен преображај. Никада после тога није прихваћена тако широка концепшгја о обавезама друштва према породиди. Каснији идејно-политички документи разбијају ово јединство концепцнје сводећи проблеме породице на два-три фрагментарна питања: дечју заштиту, неке проблеме еманципације жене, неке установе дечје заштите и томе слично. Тек недавна појава социјалних диференцијација скрекула je више пажње на низ других питања о којима je овде било речи. Нарочито je значајно указивање на потребу да се социјална политика уошпте, a такође и према породиди, схвати као део политике равноправног планирања социјалног развоја истовремено и заједнички са економским. Из наведених разлога ова концепција се налази тек у ембрионалном стадијуму и очекује детал>нију разраду. Насупрот томе, напори правника и неких друштвених радника, били су много прецизнији и практичнији. Joui у јавној дискусији о Нацрту Устава из 1963, Коиференција за друштвену актнвност жена Југославије и трупа стручњака, предлагали су допуну Преамбуле и неких других уставних одредби са циљем да се детаљније разради концепција о друштвено ј бризи за породицу. Овај предлог тада није био прихваћен. Другу фазу у овим напорима представљају настојања Комисије за кбдификацнју породнчног права Савсзне скупштине, која je, поред осталог, прихватила и мој предлог разраЬених начала друштвене бриге о породица. Став комисије je био да ова начела треба да буду уводни део Кодекса о породиди али да имају сиагу уставног закона, што je било у складу cä тадашњим уставным системой. Ова Комисија je организовала у 1970. год. и познати научни симпозијум на Бледу, на коме су предложена начела прихваћена једногласно. МеВутим, овај рад je прекинут због преношегьа на социјалистичке републике односно покрајине закоиодавннх овлашћења у овој области. Трећу и последњу етапу, овога пута на републичком нивоу, означава рад Комисије за измену породичног права Секретаријата за правосуђе и