Анали Правног факултета у Београду

Ар

Верољуб Рајовић:

СУДСТВО И ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

Надрт Устава СФР Јушславије (даље Нацрт устава), уводи сама управне судске органе као носиоце судске функције и саставни део нашег судског система. То je без сумње најозбиљнији потез у реформи правосудног система у нас. Идеја о самоуправним судским органима нуди потпунија и радикалнија решења у већ дуго очекиваној реформи нашег правосудное система. Политичке и правке мотиве за ово треба видети у идејном и уставном концепту о друштвеном уређењу, чији темељ представ.-ъа систем друштвене репродукције у којој радни људи у удруженом раду управљају непосредно пословима и средствима друштвеие репродукције и уреВују своје односе у раду. На овој основи почива и развија се целокушти механизам друштвеног самоуправљања у коме удружены радныци у основшш организацијама удруженог рада управљају и расположу укупним друштвеним дохотком који, иначе, сами стварају, и то у свим облицима слободног удруживања рада и средстава. Такав положа] радгшка у удруженом раду и њихова (самоуправна) права у одлучивању о највиталнијим питањима друштва неизбежно мењају карактер друштвених одпоса и категорија чинећи их и по форми и по садржини самоуправним. Ови нови одиоси управо су и наметнули идеју о отварању могућиости да радгш луди у удруженом раду сами утврђују механизме преко којих ће расправљати и одлучивати о одређеним конфликтнихм ситуацијама меБусобгшх односа у удруженом раду. МеВугим, органи друштвеног правосуВа зацртани су још Уставом СФР Југославије од 1963. године. Њиме je одређено да под условима предвиВеним на основу савезног закона судску функцију могу вршити нзабрани судови односно арбитраже. Исто тако, прописано je да се на основу закона могу осыивати мировна већа и друге установе за расправљање меВусобних спорова граВана или организација (члан 133). Али ове одредбе у пракси нису доживеле потпуну и адекватну прнмену углавном због тога што њихово место и улога, а тиме и знача], нису били јасно одреВени. То je довело и до тога да ове установе и онда када су формиране нису функционисале нити имале потребан ауторитет у радним организацијама и код граВана. На та] начин судску функдију остваривали су скоро у потпуности државни судски органи (судови). И поред свега тога треба јасно и одређено рећи да се ради само о даљем изграВивању и усавршавању нашег система правосуВа упоредо и паралелно са развијањем и усавршавањем