Анали Правног факултета у Београду

161

СУДСТВО И JABHO ТУЖИЛАШТВО

свеукупног самоуправно! друштвеног система у нас. Другим речима, само управни судски органи у Нацрту Устава представљају природан и логичан наставак друштвених органа правосуђа из Устава СФР Југославије од 1963. године. Иако се ради о органима чије форме, облшщ рада и деловања још увек нису пронађени и чврсто поставлены, по нашем схватању Нацрт устава представља трајан основ за њихову даљу потпуну и адекватну афирмацију. Уосталом, и многе друге појаве и установе у нашем друштву имају сличан карактер, јер у нашој земли се изграђује друштвено-економски систем за чије остварење до данас у свету не.ма концепта. Управо ради тога наша дискусија треба да зиачи скроман допринос покушају да се изнађу што бола решења за ову крупну промену у нашем уставном систему. Нацрт устава полази од принципа да судску функцију врше судови и самоуправни судски органи, не дајући примат ни једпој од о>вих правосудних установа. У вези са тим и због тога, све одредбе Нацрта устава поделене су у три трупе, прво, заједничке одредбе које се једнако односе и на судове и на самоуправне судске органе, друго, одредбе које се односе само на судове и, треће, одредбе које се односе само на самоуправне судске органе. У даљем излагању, указаћемо на одредбе које по нашем схватању нису довољно јасно постављене као и на оне које су јасне али нису правилно постављене. У вези заједничких одредаба указујемо на следеће: прво, ставом другим члана 195. Нацрта устава предвиђа се да судови и самоуправни судски органи суде на основу устава, покрајинског уставног закона и закона. За самоуправне судске органе прописује се да суде и на основу самоуправних аката самоуправних организација и заједгшца. Немамо нам еру да указу] емо на нелогичност овакве формулације са гледишта изнете поделе одредаба. То би било више формална примедба. По нашем схватању суштина овог става није тачна. Наиме, овако поставлена одредба значи да судови у суђењу не примењују самоуправне акте самоуправних заједница и организација. Посматрајући наш целокупни правни систем, чији саставни део чини и самоуправно право, односно суђење судова до сада, сматрамо да je потпуно немогуће замислити да судови у свом раду (суђењу) не примењују самоуправно право. Управо исто онако као што би било немогуће замислити да самоуправни судски органи при суђењу примењују само самоуправно право. Према томе, овај став би валало редиговати тако да из њега децидирано јасно произлази да и судови и самоуправни судски органи суде на основу устава, покрајинског уставног закона, закона и самоуправних аката самоуправних организација и заједница. Важност овога произлази из чињенице да се не ради о редакцијској грешки или о погрешном тумачењу овог става. То се да заклучити већ на први поглед, тј. најобичннјим тумачењем. За потврду овога сматрамо да je довољно навести чињеницу да, на пример, у једној самоуправно] организации или заједници радни људи не формирају самоуправни судски орган, односно ако га формирају не повере му решавање спорова из неких међусобних односа које самостално регулишу или који произлазе из права са којима слободно-самостално располажу. Y овим случајевима за решавање спорова био би надлежан суд који би морао примените самоуправно право које се односи на регулисање спорних односа;