Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ApY го, према одредби става првог, члана 196. Нацрта устава, расправљање пред судом и самоуправним судским органом je јавно. Ставом другим истог члана одређено je да ради чувања тајне, заштите морала, у интересу малолетника или ради заштите других посебыих интереса друштвене заједнице, законом се одређује у којнм се случајевима у расправљању може искључити јавност. Став први наведеног члана je јасан. Али, из става другог произлази неколико могућних заклЈучака. Тако, произлази да je искључење јавности пред самоуправним судским органом могуће само на основу закона. Надаље, што je логично, закључује се да искључење јавности у раду самоуправног судског органа није могуђе извршити актом о гьеговом оснивању. Исто тако, могуће je извести и закључак да je осим у поменутом ставу наведених случајева немогућно искључити јавност. Тако, на пример, јавност се не би могла нскључити због неког посебног интереса самоуправно организације или заједнице и тако даље. То je сматрамо у супротности са целокупном концепцијом Нацрта устава а пре свега са концепцијом о самоуправним судским органима. Несумњгшо je да се законом могу одређивати случајеви у којима би се искључивала јавност у раду самоуправних судских органа, и то или законом о судског органа за поједине врсте спорова или, на пример, законом у складу са којим се врши осиивање самоуправног судског органа од стране самоуправних организација и заједнида, односно у случају када се законом одреди обавезно решавање одређених спорова путем одговарајућих самоуправних судских органа. МеЬутим, потпуно je у складу са концепцијом Нацрта устава да се исклучење јавности може предвидети и актом о формирању самоуправног судског органа. Ово пре свега због чигьенице да je могућно замислити неки разлог за искључење јавности у раду самоуправног судског органа који се тиче неког посебног интереса организација и заједница које их установљавају. Уосталом то je у складу са обичном логиком jep нико боле не може познавати потребе за искључење јавности од оних радних људи који својим актима установљавају самоуправна судски орган поверавајући му решавање одређених односа. Исто тако, ако на пример законом у складу са којнм се установлава самоуправна судски орган ннје предвиВено исклучење јавности у његовом раду, зашто би се у таквом случају онемогућавало самоуправним организацијама и заједшгцама да предвиде случајеве исклучења јавности у првом реду с погледом на заштиту њихових посебшгх интереса и тако дал>е. Према томе, у другом ставу наведеног члана требало би јасно предвидети могућност органичења јавности у раду самоуправних судских органа и актом о њиховом установљењу. Исто тако, потребно je предвидети у сваком случају и могућност за исклучење јавности ако je у питаньу посебан интерес самоуправно организације или заједнице. Правно-технички то би се могло учинити на два начина. Прво, да се у већ постојећем ставу инкорпорирају наведене могућности. Друго, да се дода посебан став у коме би се предвидело право ограничена јавности актом о оснивању самоуправног судског органа. При томе, у претходном ставу требало би унети могућност исклучења јавности ако се ради о неком посебном интересу самоуправне организащц'е иди заједнице. Цео проблем могућно je посматрати и другачије. Наиме, могућно je становиште по коме би право на исклучење јавности у раду самоуправних судских органа