Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y вези посебних одредаба које се односе на суд, указујемо следеће; прв о, чланом 201. Нацрта устава предвиђено je да судови прахе и проучавају друштвене односе и појаве од интереса за остваривање њихове функције и дају скупштинама одговарајућих друштвено-политичких заједница, органнма и организадијама предлоге за спречаватье друштвено опасних и штетних појава и за учвршћење законитости и социјалистичког морала (став први). Исто тако одређено je да судови у свом делокругу имају право и дужност да обавештавају скупштину одговарајуће друштвено-политичке заједнице о примени закона и о раду судова, a војни судови Председништво СФРЈ односно Председника Републике као врховног команданта (став друга). Као што je познато, ово начело у раду нашег судства представља једно од најосновнијих начела у нашем самоуправном демократском социјалистичком систему правосуВа. Оно представима услов и основ за израстање судских органа изван и изкад гьихове класичне учаурености. Оно je предвиВено и одредбом става другог и трећег плана 135. Устава СФР Југославије од 1963. годшге. Са правом се може рећи, упркос свим замеркама које се могу упутити у вези са остварењем овог начела у пракси, да je оно до данас потпуно показало своју вредност. Посебан значај овог начела треба видети и у томе што се његовом доследном применом омогуВује стварање услова за развитак и учвршВење самоуправних судских органа. Y односу на Устав из 1963. тодгше, Нацрт устава предвиБа обавезу судова да врше учвршВење, а тиме и развијање, друштвене одговорности и морала, а не само законитости. Исто тако, цил других измена у овом начелу састоји се у томе да се судови више оријентишу на обавештавање одговарајуВе друштвено-политичке заједннце о свом раду и примени закона, а не само о проблемима рада судова. Најзад, новина je и у томе што се уводи обавеза и војних судова да о примени закона и о своме раду обавештавају Председништво СФРЈ односно Председника Републике као врховног команданта. То указује и на охтравданост увођења и на потребу његовог даљег задржавања и усавршавања као основног начела нашег система судства. Нацртом устава, као што je наведено, уводе се нови органи правосуВа самоуправни судски оргаки, који заједно са судовима остварују судску функцију. Нацрт устава полази од концепције да суд као државни орган не може у постојећим друштвеним односима остати не само ј едини него ни примарни орган за вршење судске функције. Суду класичног типа у нашем правосудном систему има места само у оквиру који даје довољно простора за развитак таквих органа који су овлашћени да врше судску функдију изван система државних (судских) органа. То су свакако самоуправни судски органи. Укратко, судски систем у нас треба бити тако поставлен да стално и систематски омогућава јачање и развијање самоуправних судских органа на рачун државног правосудног апарата. ВеВ у првом члану Нацрта устава који се односи на судство и јавно тужилаштво, предвиВено je да самоуправни судски oprami, упоредо и паралелно са судовима, својим одлукама обезбеВују уставност и законитост (став друга члана 194). Надаље, у Глави четвртој која се односи на уставност и законитост, одреБено je да старање о уставное™ и законитости представла дужност и самоуправних судских органа (члан 182, став