Анали Правног факултета у Београду

170

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

менте који у основы чине стварну садржину и могућност функдионисања општине као основне друштвене заједннце. Основни конститутивны елементи општине према Нацрту Устава јесу организације удруженог рада, месна и интересна заједница. Преко њих се конституише званични и највипш орган власти и управљања у општини Скупштина општине. Већ сам начин конституисања овога органа самоуправљања (чл. 81) указује на интегративни смнсао општине. Облици самоуправљања из којих се конституишу органы власти у основној друштвено-политичкој заједници као што je то основна организација удруженог рада, месна и интересна заједница, чине заједно широку облает остваривања интеграције која се свакодневно, постелено и све више развија. Разуме се да се процес интеграције не своди само на ова три основна вида самоуправљања, јер они не би били довољни да осигурају трајни успех. Y овом смислу делују и друге институције и принципы, мање или више јасно и прецизно утврђени у текстовима Нацрта устава, као што су; самоуправлзатье, као основна и општа институцкја система без које није могуће ни говорити о интеграцији друштва; затим нове институције друштвеног договарања и самоуправног споразумевања као најшира аутономија човека и његових институција ко ja се први пут сада јавља Уставом гарантован институционализоваыи и аутономија одлучивања; информација и комуннкација као функција одлучивања; јавност рада свих самоуправних и других органа; улога друштвених организација и удружења граВана, а пре свега, СКЈ, ССРНЈ, Синдикат и друге јесу незаменљиви фактор демократског друштва које жели да буде на високом степену једнакости и јединства; скупштински систем као модел стварне демократије; самоуправна оријентација као трајни и основни елеменат друштвеног и политичког система уопште. Из разуЈМЉивих разлога од свих поменутих фактора определяем се да нотирам само следећа гаlтања: месну заједницу, интересну заједницу и део питања око скупштинског система, тј. сам положај скупштине. а) Месна заједница није потпуно нова институција и досадашњи уставни текст je познавао ову гшституцију, само сада она добија нов садржај, па према томе и њена улога je изменена. Месној заједници je дат реално већи значај у Нацрту устава, па ова институција заслужује да се истакну неки проблеми који изазивају дилеме те могу имати утицаја на остваривање очекиване улоге месне заједнице. Према чл. 49. месне заједнице се конституишу „на подручју насеља, дела насеља или у више повезаних насеља”. Прихваћен je тзв. територијални принцип код конституисања месне заједнице. Ово има извесних предности jep OiMoryhyje довољно прецизности у дефгшисашу, а то су Текстовн учинили. Чак je констатовано да месна заједница има својство правног лща. Чини се да дилеме овде настају. Месна заједница теоријски по Уставу представља једно од таквих самоуправних деловања у коме нарочито долази до изражаја непосредно одлучивање. У пракси je и до сада било великих разлика у степену, величины као и у начину рада и деловања пој единых месних заједница. Треба очекнвати да ће и убудуће ово да се настави. Нарочито je вершка разлика између месних заједшша руралног