Анали Правног факултета у Београду

II У предложеном Нацрту Устава СФРЈ чл. 102, ст. 1. општина je дефинисана као самоуправна и основна друштвено-политичка заједница заснована на власти радничке класе и свих радних људи. Ова дефиниција у савременом смислу одговара основној идеји Маркса о комуни као заједници која има основну функцију да извршн преображај пслитичке власти у друштвено самоуправљање. Чини се да на ово неоспорно упућују речи које се односе на карактер власти коју представл.а оваква општина, тј. уласти радничке класе и свих радних људи”. Да се не ради о класично-локалној самоуправи упућују ставови 2. и 3. истог члана који говоре о остваривању услова за живот и рад као и других заједничких интереса. Ово значи да je у похпуности препуштено грађанима у општини да се брину о овојим потребама. Щта више омогу ћава се и повезивање ошптине као заједниде ca другим заједницама и Устав омогућава овакав процес на институционализован начин, што такође потврђује смисао ошптине као посебног и аутономног дела једног ширег и сложеног система повезаног међусобним идејиим, политичким, економским, културним, националним и другим интересима. Значајни су они текстови нацрта Устава који говоре о институционализованој структури ошптине у чему се и највише види интегративан смисао којн општина има. Наиме, у чл. 104, ст. 1. предвиђа се начин на који ће грађани остваривати своје интересе и вршити формирање, усмеравање и расподелу својих средстава, па се наводи да ће се то вршити посредством и кроз основне организације удруженог рада, месне, интересне и друге самоуправно органнзације и заједнице и „у општини као целини” на непосредан начин, затим, самоуправним споразумевањем и друштвеним договарањем. Но, није општина фактор друштвене интеграције само и искључиво због тога, јер, постоји реална могућност да грађани задојени свешћу о економској и политичкој једнакости имају могућност слободног и непосредног одлучивања у општини. За стварање овакве реалности нацрт Устава предвиђа и општу обавезу и одговорност свих органа друштвено-политичких заједннца (не само ошптине) као и радника у организацијама удруженога рада и радних луди у свим другим самоуправним организацијама и заједницама да се брину (и одговорни су) за остваривање друштвених гхланова (читај међусобна организована сарадња) што треба да обезбеди складнији и стабилнији развој, потпунију сагласност посебних и огаптих интереса итд. (чл. 58). Дакле, интегративна функција општине je само део општег процеса интеграције какав смисао има наш целокупан систем. Као доказ оваквој тврдњи могу се навести и други чланови нацрта Устава као на пример, чл. 78, ст. 2; чл. 79, 81, итд. Суштину свега чини идеја која ce свуда провлачи и која je основица на којој почива целокупан смисао уставног и политичког система: човек je основа конституисатьа система, он je j единство свих противуречности, али он je „интегрални човек”. За потпунију и релативно тачну оцену вредности такве институције као што je општина неопходно je анализнрати извесне њене саставне еле-

ОПШТИНА КАО НАЈЗНАЧАЈ. ФАКТОР ИНТЕГРАЦИИ ПОЛИТИЧ. СИСТЕМА