Анали Правног факултета у Београду

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

структура као и питања која су овом приликом овде решена представлаЈУ новине које побуђују посебан интерес и дају подстицај за нзвесна дала размишљања у том правду. Пре CBerą, мислим да би, када се расправла о основама и карактеру друштвено-политичког система, требало имати у виду федеративну компоненту система, полазећи од чшьенице да je југословенски федерализам вишедимензионалан а посебно самоуправан. Taj моменат треба да буде одређен и у глави о друштвено-политичком систему. Одвајање на делове, с једне стране о друштвеном уреБењу, а с друге, о односима у федерацији и правима и дужностима и организацији федерације, je свакако оправдано, но под условом да се претходно обележи и федеративни аспект друштвено-полнтичког система. То je значајно и због самог карактера југословенског федерализма, а пре света једног његовог елемента, који морамо да имамо у виду, найме, да je то поред осталог федерализам који се развија у условима самоуправљања. Друга моменат који бих такоВе овде истакао типе се оних делова ове главе у којима се расправља о положају радних л>уди у политиком систему. Наиме, имајући у виду премисе дате у Основшш начелима, a које се односе на политички систем, систем содијалистичке демократије као посебан облик диктатуре пролетариата, мислим да тај систем нужно треба да садржи и елементе непосредног, jep се ради о активној демократији, о политичном систему заснованом на самоуправљању, систему који je организован, али који садржи и снажне елементе слободне иницијативе луди. Мислим да би ти момента тражили да се проблеми непосредног управлања и вршења власти ипак на одређени начин уткају у овај део Устава, нарочито у овај део ове друге главе. Мислим да се процес управљања, односно вршења функцнја власти и управлања, који се у крајњој линији, повезано и ca делегатским принципом, не може потпуно изразити ако не пођемо од основне концепције политичког система и друшхвеног уреБегьа, найме, од положаја човека у удруженом раду, и његовог учешћа у управлању пословима друштва. А то значи да сагласно таквој концепцијн морамо, поред осталог, поћи и од веома значајних облика и институција учешћа тог човека у политичком процесу одлучивања. Ради се о институцији цији вршења власти и управлања као и зборовима, там обликом дискусионе демократије и институције везане за историју наше уставности jep води порекло из револуционарног периода развптка те уставности. И то без обзира што у одреБеним условима, као и неке друге институције, није могла да покаже потребну и очекивану ефикасност. Мислим да je овај непосредно-демократски самоуправни аспект политичког система још значајннји зато што се у истој глави (чл. 79) повезује ca захтевом чији je смисао да у свим фазама процеса управљања и одлучивагьа радни луди буду што непосредније у могућности да остварују своја самоуправна права и заједннчке интересе. Посебно, елементн непосредног у друштвеном самоуправлању су значајни за обележје друштвено-политнчке структуре општине. Према томе,