Анали Правног факултета у Београду

15

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА

облици непосредног управљања требало би да нађу место и у члану 77. Нацрта. Једно од веома знача ј них питања друштвено-политичког система на одређени начин се тиче и положаја општине. При томе се не бих задржао на проблему у целини узетом. Наиме, без обзира у којој мери, или колико нацрт новог текста Устава улази у проблеме положа] а и улоге општине у систему, ипак сам Устав, концепцијом самоуправне организадије друштва и покушајем да укаже и пружи средства разрешавања извесних историјски насталих дихотомија, даје доста нових елемената даљег афирмисања позиције општине. То се може видети и у томе што се она, сагласно даљем афирмисању друштвено-економског положа] а човека у друштвеној репродукцији, још внше јавља као заједница и као средина у којој се превазилазе и разре г шавају историјски настале и историјски условљене противуречности између тзв. управљачких и извршилачких функција, између управљања и рада; найме, даље афирмисање и проширивање самоуправљања у основним организацијама удруженог рада, целином или највећим делом процеса и рада, производив, стицања и расподеле дохотка, као и низа других послова, које су и амандмани раније истицали, а ова] иытегрални текст ]ош више наглашава, налази сво] смисао у општини те зато даје могућност проширивања самоуправљања у само] општини. Нацрт новог текста Устава садржи главке моменте у вези са појмом и положа]ем општине, структурой политичког одлучивања у њој, правима и дужностима општине, елементима повезивања у друштвено] структури општине, различитих облика функционалне међуопштинске сарадње, све до регионалног удруживања, као и могућности удруживања у градове и регионалне заједнице. Међутим, у вези с тим, поставља се низ питања ко] а траже одговара]ућа решења у уставима и статутима. На њих није лако дати одговоре. Тако, на пример, један од проблема се огледа и у томе: да ли општина, у условима процеса и метода делегирања, остаје и даље основна заједница образовања „комуналне делегације”, с обзиром да се делегације основних самоуправних организација и заједница образу]у у друштвено-политичким оквирима општине и с обзиром да општине, преко својих општинских скупштина представљају изборно тело за делегирање у скупштине република, односно покрајина, па и Савезног већа у Савезно] скупштини. Мислим да je то једно принципијелно питање које није довољно прецизно и рационално изражено у самом тексту Устава. Међутим, тражи да буде решено и да се види и та] вид позиције општине у друштвено-политичком систему. Други моменат, такође везан и за друштвено-политички систем, како je он изражен у нацрту YcTaßą, јесте питање о характеру месне заједниде. И то не само њен карактер у до сада изражаваном „класичном” смислу заједннце у којој се задовољавају одређене потребе на самоуправно] основи, већ пре свега као једне основе делегирања; и то једне основе делегирања која омогућава радном човеку и као грађанину (а текст Устава негде употребљава и та] термин, а негде га не употребљава), да се на одговарајући начин изрази, односно да радни човек који се изражава путем