Анали Правног факултета у Београду

НЕКЕ НАПОМЕНЕ НА НАЦРТ УСТАВА СФРЈ

ставове о предлозима и сугестијама суштинским и редакцијским затим je посебна ad hoc редакциона комисија, мешовита политичко-стручњачка разног профила добила, задатак да у смислу усвојених примедаба и сугестија дотера, преправи, евентуално допуни текст нацрта да би послужио за коначни текст предлога. Подсећајући на ову праксу, надам се да ће она бити коришћена и овом приликом. Верујем да ће дискусија (општа) дати довољно материјала Taicßoj редакционој комисији која би била врло користан помагач координационој и уставној комисији када буду давали предлоге за коначыо усвајање Устава СФРЈ. 11. Напомене у погледу неких чланова Нацрта појединачно 1. Уз чл. 11. Овај члан, регулишући друштвено-економски положај човека у удруженом раду, у ставу другом одређује да се мерила за утврВивање доприноса основних органпзација удруженог рада заједнички оствареном дохотку утврВују самоуправным споразумом, у складу с друштвеним AoroßopoiM и законом. То je начин формулисања који би требало свугде, а нарочито у партији о самоуправним споразумима и друштвеним договорима применити да би се значајан однос наведених правних инструмената, аутономног и државног права, поставио јасно и одређено. 2. Уз чл. 36. став 1. —■ Интересантно je да се право већине радника, радних људи јединице у оквиру радне организације да се организују као основна организација удруженог рада квалификује и као дужност, каже се „право и дужност”. То на први поглед изгледа политички привлачно. МеБутим, ако се ближе размотри шта то правно и политички значи у својој крајњој консеквенци, ствар изгледа друкчије. Наиме, ту се не ради о вршењу једног апстрактног и неодреВеног броја права коришћеног у више пута понов деној ситуацији, него о једном ј едином акту одређене гранте л>уди. Конституисати то као и дужност, чини ми се да je у противречности са пре тога датим друштвено-економским положајем човека у удруженом раду. Jep, да би се то у одреВеном случају спровело у живот као дужност, треба неко да у одреВеном моменту утврди када ће та дужност настати, треба да се води поступай, треба да се неко одреди ко Be решењем, индивидуалним актом то утврдити, а то би било супротно основном праву које се удруженом радыику даје уставом у овој ситуацији. Апстрактно вршење права, без унапред одре Вене садржине, може се прописати и као обавеза и предвидети санкција због његовог неоправданог навршења а да се тиме не пада у противречност; то пак није случај, ако се дадне једно право под одреВеиим условима са одреВеном садржином у датој непоновденој ситуацији, а истовремено стимулише као дужност, то више није право него конкретна обавеза у датой моменту, па ако се то заиста жели (а не бих рекао да се жели) онда га треба тако и формулисати. Кад се говори о праву и дужности радног човека на самоуправљање, ту се не ради о томе шта ће ко конкретно радити, него само да учествује рецимо у органу управдања. Ту има политичког и правног разлога да се уведе нека санкција, али овде где се ради о једном моменту, и то судбоносном моменту једне трупе радника да се она конституише као основна организации