Анали Правног факултета у Београду

НЕКЕ НАПОМЕНЕ НА НАЦРТ УСТАВА СФРЈ

ције, с једне, и република и покрајина, с друге стране. МеВутим, за добре и чисхе односе као и за могућност инхервенције надлежних у те односе посебно Уставное суда Југославије, требало би ту расподелу материје и димензије надлежности федерације презентирати на приступачнији и јаснији начин. Разуме се, колико год je то могуће. Тим пре што важи принцип да je надлежност федерације само оно што je у Уставу наведено, Уставом одреЪено односно речено термином Нацрта уставом утврћено. Нема претпостављене надлежности федерације. Него, ове што изречно није дато Уставом у надлежност федерације спада у надлежност република и покрајина. До душе, у Нацрту су извршене појединачне измене и допуне неких одредаба Амандмана XXX, али оне „битно не одступају од полазних основа и критеријума при утврђивању” надлежности федерације, основа и критеријума који су база тога амандмана. Анализирајући чл. 253. Нацрта (додајући му кратки чл. 252), може се уочити да федерација, преко савезних органа и организација, врши следеће делатности у одређеним областима друштвених односа: представља, обезбећује, штити, одлучује, ypehyje (без ближег опредељења димензије, значи у целини), урећује (уз ближе опредељење димензије): основна права, основе, основне односе, основе система, систем, основе функционисања, јединствене основе режима, опште услове, услове; —утврhyje (без ближег определ>ења димензије, значи у потпуности),, утврђује (уз ближе опредељење димензнје); основе система, основе припрема, законска средства; одрећује, организује, проглашава, остварује, команду ј e, стара ce, одржава, ратификује, усклаћује, прописује, врши, и можда још нешто ради, што нисам у том густом тексту уочио. Материје области друштвених односа у којима се одвијају те делатности груписане су, истина, у одвојеним тачкама, али недовольно издвојено, маркирано, него помешано како у погледу саме материје тако и у погледу врста активности, начина, мере и димензија тих активности у појединој материји. Овај текст би се могао побол>шатн (у смислу јасноће презентирања) на два начина: прво, кад би се истакле материје (области друштвених односа) у којима федерација врши одре Вене делатности и на те материје надовезали начини, врсте, димензије појединих делатности у определении материјама; друго, кад би се као полазна одредица узели начини, врсте, димензије наведених делатности па се за сваку од тих делатности надовезале одређене материје. Први начин употреблен je био иако непотпуно и недоследно у Уставу од 1963. (чл. 160 —162). Предлажем да се у новом Уставу употреби други наведени начин, па да се,, на пример каже: федерација преко савезних органа и организација • ypeßyje (у целини) ауторско право, држављанство СФРЈ, контролу промета преко границе... итд.; ypeßyje основна права... ; ypeßyje основе; итд., итд. Мислим, да би било корисно (у циљу јасноће презентирања) поделити чл. 253. на два или три члана, посебно све оно што федерација ypeßyje (регулише) ма у којој димензији требало би издвојити н на неки уоцштени начин нагласити да федерација материје из своје надлежности ypeßyje, по правилу, законом на начин и по поступку предвиВен Уставом. Исто тако, требало би једном општом формулой одредити кад и под којим условима подзаконски органи могу доносити прогшсе и друге опште акте.