Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И. Уз чл. 256. који oòpehyje надлежност Скупштине СФРЈ. Олако се прелази преко тога о чему се из материја поменутих у чл. 253. ~ доносе законы; найме, у чл. 253. се уопште не помшье правки инструмент закон, него се само каже „уређује”, „уреВује” у разним димензијама. Ту би на неки начин требало прописати или утхутити на то, да Скупштина по правилу доноси законе о свему ономе што федерација уреВује. Наиме, нема у Нацрту (или се мени тако чини), a није у нашем систему било ни до сада (као што je случај у савремеыом Уставу Франдуске) подзаконске оригинерне надлежности непосредно на основу устава сем за време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности; у нормалном, редовном стању подзаконски прописи се доносе ради извршења закона. Према томе, кад се каже „уреВује”, то значи да се одреВени односи регулишу у оној димензији у којој то наВу надлежни фактори који одлуЧУЈУ Y скупштини, који се сложе да нешто у одреВеној мери уреде законом; други, подзаконски органи (а сви сем Скупштине су подзаконски} могу да уреБују пој едина питања и односе онолико и онако колико и како су уставом или колико и како законом буду овлашћени. 12. —■ Уз. чл. 322. icoju се односи на Савезно извршно веће. Овде се СИВ квалификује, добива атрибут да врши „извршно-управну" функцију У оквиру права и дужности федерације. Ту се терминолошки враВамо на Устав од 1946, када je Савезна влада била третирана као изврпшо-управни орган. После, када je наместо владе установлено (1953) Савезно извршно веће дат му je атрибут да je политичко-изврпши орган у оквиру надежности федерације. Кад погледамо чл. 323. Нацрта, нарочито тачке 2) —8), није тешко уочити да Надрт даје СИВ-у исте надлежности као и Устав од 1963. у плану 228. (измењен Амандман XXXVIII). Није јасно зэ.што се сада та терминологија мења. Нећемо ништа суштински добити путем ублажавања израза. Тер, ако СИВ може, и то на основу генералног овлашћења у уставу, доносити уредбе, одлуке и друге прописе за извршавање савезних закона и других ошптих аката Скупштине, ако je он уставом овлашђен да утврByje предлог савезног буџета и друштвеног плана Југославпје, ако он може да пред\.аже савезне законе и друге опште акте Скупштине, ако се СИВ стара о спровоВењу политике и извршавању закона и других општих аката Скупштине, ако он има овлашћење да ратификује међународне уговоре чије ратификовање не спада у надлежност Скупштине и ако има друге надлежности побројане у чл. 323. Нацрта, то je с уставно-правног и политолошког гледишта јасно да се ради о политичко-извршној функцији, па и о органу таквог карактера. Ово тим пре, кад у Скупштини СФРЈ, у смыслу чл. 125. Нацрта, није предвиВено веће-дом, као у неким републичким нацртима устава, које би вршило политичко-извршну функцију скупштине, са могућношћу да по одређеним питањима може одлучнвати равноправно са надлежним другим домом. 13. Уз чл. 339. који садржи врло пнтересантну одредбу у погледу положа) а чланова СИВ-а и функционера у савезној управи. Ево његовог кратког текста: „Чланови Савезног извршног већа и функционеры у савезним органнма управе и савезним организацијама одговорни су за спро-