Анали Правног факултета у Београду

Y СТАВ И СПОЉНОПОЛИТИЧКО ОДЛУЧИВАЊЕ

тег и потпуног разоружања и подршка народима којн воде праведну борбу за своју нащюналну независност и ослобоБење од колонијализма и националног угњетавања. На другом крају уошптености су она начела која су без до краја одређене садржине и без везаности за тренутак, као нпр. залагање за право, сваког народа да слободно одређује.и изграђује своје друштвено и политичко уреВење, одбацивање претње силом и употребе силе и, што je најзанимљивије и ново, поштовање опшхеприхваћених норми меВународног права. Начело о прихватању меВународког права имаће велики практични значај на који треба скренути пажњу на нашем Факултету као на правном факултету. Не изгледа ми у овом случају ни мало смела тврдња да се више не може постављати пнтање о монистичном одговору који наш Устав даје на питању односа меБународног и југословенског права. Док у члану 187. нацрт преузима члан 153. Устава од 1963. године, с једном модификацијом која га чини јаснијим, овом одредбом у преамбуларном делу отклањају се сумње поводом унутрашњег важења меВународног обичајног права. Члан 187. тиче се само важења уговора, док се овде у првом реду мисли на обичаје, jep ce ј едино на обичајна правка правила у међународном праву може указивати као на општеприхваћена. Нећу да начињем тему о оним уговорима који су универзални те се могу сматрати општеприхваћеним, без обзира на ратификацију. ИзмеВу ових крајности налази се известан број начела која би могла да се сматрају средње уопштеним јер имају Одре Вену садржину и опредељење и, иако нису „вечита”, односе се на један дужи историјски период. У том Схмислу Су одредбе о томе да ће се Југославија залагати за! што слободнију размену материјалних и духовних добара, за слободу ме- ■ Бународног обавештавања и развијања других односа који доприносе за- ! једничком остваривању привредних, културних и других интереса држава, народа и људи, а посебно за развитак демократских и социјалистичких ■ односа у меВународној сарадњн као и друштвени напредак уопште, да je ? СФРЈ за право народа на самоопредељење и националну независност и за ; гьегово право да ради постизања ових циљева води ослободилачку борбу, ; за развијање меВународне сарадње, суверено располагање националним | природним богатствима и за стварање услова за бржи развитак недовољно 1 развијених земаља. •— J Овим начелима додато je у Нацрту и начело поштовања права националних мањнна, кога у Уставу није било. Тиме Југославнја исказује своје легитимно интересовање за припаднике југословенских народа у иностранству, али се исто тако опредељује за један принцип који je неко време, услед лоших искустава за време другог светског рата, био занемарен и довео до тога да се неповољно поступа с југословенским мањинама у неким суседним земљама. Ово се начело логички уклапа у целину уставно одређене спољнополитичке оријентације, jep се и мйр и с гьим повезано поштовање граница не могу у потпуности замислнти без гарантије националног опстанка. Дакле, води се рачуна о двоструком субјективитету у међународним односима, државном и националном, у складу са правом на