Анали Правног факултета у Београду

34

АНААИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Када се напомене да се на крају првог става овог оделка наводи к то да ће Југославија испуњавати своје међународне обавезе и активно учествовати у делатности међународних организација којима припада, испоставља се уствари да mia понавлања измеВу изричито и посредно одређених тј. из Повеле преузетих начела које би на неки начин требало отклонит, јер треба имати у виду да Повела помигье као своја основна начела суверену једнакост држава чланица, савесно испуњавање међународних обавеаа, решавање епорова мирним путем, уздржавање од претње силом или употребе силе, помоћ Уједињеним нацијама и уздржавања од помоћи државама које су у сукобу с њима и немешање у унутрашње ствари чланица, Имало би при том и користи и од тога што би се повело рачуна да je у међувремену, а то значи од доношења Устава па до стварања овог нацрта, у Уједињеним нацијама и уз велико залагање и одлучујуће учешће југословенске делегације донета и тзв. Декларација о коегзистенцији, тј. тачније речено Декларација о начелима међународног права и пријателским односима и сарадньи држава од 1970. године, у којој су кодификована начела миролубиве и активне коегзистенције. У тој- Декларацији ce набрајају и разрађују начела од којих су нека записана у Повели а нека нису, јер су специјално развијена, као начело равноправности и самоопредељења, те .би се у једној јаснијој и прегдеднијој редакцији овог одељка требало више поводити за овим текстом крји je нека врста аутентичног тумачења Повеље, за неке чинноце у свету можда спорна, али за нас и несврстане. земле никако не. Поред ових начела коегзистенције, која углавно.м спада ј у у класично меВународно право или право Уједињених нација. Устав и нацрт воде рачуна о томе да je Југославија социјалистичка зелььа те проlС\.амују и начело социјалистичког интернационализма, које подижу на ранг основног начела међународних одиоса. Оно je, у-ствари, ближе, одређење дргтптвеног напретка као цила који се пре тога спомшье, чиме се јасно ставла до знања да Југославија, иако у првом реду тражи мир и коегзистенцију, није непристрасна у погледу праваца друштвеног развоја и да ће пружати помоћ социјалистичким снагама, али у складу с остадим уставним начелима, чиме треба да се обезбеди мирна угакмица између друштвено-политичких система. С обзиром на неспоразуме који су се у последње време јавлали око појма соција/шстичког интернационализхма, нужно je, или не верујем да je за то потребна интервенција у самом тексту, довести ово начело у везу с другима, да му се не би пршшсивала зиачења која се код нас не подразумевају, као на пример оно о централно вођенохм социјалистичком лагеру, коме се социјалистичке државе у йме социјалнстичког интернационализма морају покоравати. Једно исправно тумачење овога оделка не даје могућност за такву интерпретацију, али о томе увек треба водити рачуна. Друга трупа начела, она за која сам рекао да се могу назвати начелима сполне политике Југбславије, магье су уопштена како у смнслу предмета тако и у смислу времена. Док су прва начела трајна, поред таквих овде су набројани и неки актуелни сполно-политнчки цилеви као што су превазилажење блоковске поделе, што je ново у Уставу, остваривање опш-