Анали Правног факултета у Београду

33

УСТАВ И СПОЉНОПОЛИТИЧКО ОДЛУЧИВАЊЕ

речено, он се састоји у томе што се у унодиом делу уошптено прогдащавају најважнија начела и цилеви сполне политике Југославије, да би ce затим у нормативном делу (то кажем условно, пошто и уводни део садржи норме) предвидели, наддежност и поступак. за доношење како апстрактних тако и конкретних одлука у тој области. Одељак Vili Уводног дела тиче се међународних односа. По мом схватању он има_три дела. Први део (став 1) бави се оним што се у самом тексту назива .начелима меВународних односа. Она то свакако и јесу. Y другом делу налазе се налози или начела којима у тексту није дато име, сем што je одређено да се налазе у односу на начела у првом делу као средства према дил>у. Према томе, и то бн била начела сполне политике, али мање апстрактна и можда би, мада то није доследно спроведено, могло бити говора о томе да су она начела у почетку начела меВународних односа уопште, начела устројства меВународне заједнице за које ce Jyгославија залаже, док би ова друга манье апстрактна начела била начела југословенске спољне политике. Y трећем деду, што je веома интересантно, налази се у целости, нов део у коме се наглашава обавезан характер претходних начела и тако се отклањају тешкоће_ око тумачења овог оделка уводног дела, ко je су раније настајале због традиционалног схватања о непосредној необавезности преамбуларних одредаба. Ако би требало дати опис начела ко ja се налазе у Yboahom делу, требало би прво констатовати да су она углавном задржана из Устава од 1963. године, што je с једне стране добро и нужно, jep се наша сполна политика није мењала, док су с друге као што ће се видетц, можда пропуштене могућности за већу потпуност, систематичност и болу стилизацију. Основно начело, које у ствари крије цилеве, и то врхунске, наше сполне политике и цилеве којима меБународни односи треба да теже, јесте начело активно миролубиве коегзистенцнје, које je у ствари став према коме мир и друштвени напредак-осхају, врховни, цилеви радничке класс света, па и Југославије, при чему се ни један од ових цилев.а не може жртвовати другим, па, како je то код нас најболе образложено у Карделевом делу „Социјализам и рат”, нити се може тражити мир у прихватању неправедног и чамотног постојећег станьа, нити ићи ка друштвеном напретку путем меВународних сукоба и угрожавагьем судбине целог човечанства. Јутославија се, према томе, супротставла идеолошким ратовима, коje би валало дефинисати за ову прилику као ратове који проистичу из желе да се насилним изједначењем изгубе разлике измеВу нападача и нападнутог. Основним начелима активне миролубиве коегзистенције ыацрт Ycrasa сматра три класична начела меБународног права: поштовање националне суверености и равноправности, немешање у унутрашње послове земала и решавање меВународних спорова мирним путем. Њима се придодају и преузимају у наш Ycras и начела Повеле Уједињених нација, што je характеристично за значајан број устава, и то углавном новонасталих земала Африке и Азије. Дакле, несврстане земле показују тенденцију да у својим уставима реципирају начела Повел>е Уједињених нација.