Анали Правног факултета у Београду
41
НЕКИ ПРОБЛЕМИ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА
прво, на плану развијања облика непосредне демократије, и друго, на плану доследног спровоБења начала демократског јединства власти и скупштинског система. Чини ми се да нацрт новог Устава СФРЈ не излази у довољној мери нити на прави начин у сусрет овим захтевима, иако политички гледано није спорна нити оспоравана тежња да се и на том плану решена изведу до краја. 11. Облици непосредне демократије. Имајући у виду општи карактер нашег друштвено-политичког система као система самоуправне социјалистичке демократије заснованог на друштвеном самоуправљању, као и перспективу његовог даљег развоја у правду дубле демократизације, потпунијег подруштвљавања политичке власти и доследнијег остварења водеће улоге радничке класе и радних л>удн, сматрам нужним да се оствари могућност за што непосредније учешће радника и радних луди у процесу вршења власти и управљања друштвеним пословима, у политичком одлучивању уопште. Другим речима, см.атрам императивом дал>е развијање облика непосредне демократије како у друштвено-политичкнм заједницама тако и у месним заједницама, па и у организацијама удруженог рада и у самоуправним интересним заједницалга. Иако je чињеница да je наш друштвено-политички систем, посматран у целини и у свом духу, прожет и заснован на идеји непосредне демократије, већ самим тим што je остварено самоуправљање y организацијама удруженог рада и у самоуправним интересним заједницама, ипак се не може оспорити да je он join увек у многим својим елементима представнички, нарочито у сфери друштвено-политичких заједница. МеВутим, једна развијенија, а тим пре једна самоуправна социј алистичка демократија нужно тражи и претпоставла све непосредније одлучивање радника и радних људи, одлучивагье без представника а поготово без посредника. Због тога облици непосредне демократије (класични и други) имају и морају да имају изузетно велики значај. Нацрт новог Устава у том погледу, меВутим, не чини неки значајнији корак напред. 1. ИзмеВу осталих, поменуо бих, пре свега, референдум. Ова институција, као што je познато, у нашем уставном систему je крајње недовольно искоришћена, нарочито у друштвено-политичким заједницама. МеВутим, нацрт Устава не даје подстицај за њену ширу примену. Нацрт, найме, садржи, у суштини, истоветну одредбу (члан 131) о референдуму коју je садржавао и Устав СФРЈ од 1963. године. Мислим да би, полазећи од идеје изражене у oißoj одредби a имајући у виду и чињеницу како рекох да референдум у пракси уопште није нашао своје место, требало у самом Уставу предвидети тачно одреБене случајеве поводом којих би се морао расписати референдум. Тако, сматрам да би било добро ако би се о важнијим законима и другим политичким актима одлучивало путем референдума, те би Устав требало да обавеже на одговарајући начин скупштине да у таквим случајевима расписују референдум. 2. Дал>е, заложио бих се да се у Устав унесе одредба о обавезном спровоВетьу јавне дискусије о појединим, важнијим законима (систем-