Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ским и другим),, без обзира да ли би се ти законы у складу са малочас поменутим захтевом, ставили на референдум. Y нашем данашњем друштвено-политичком систему постоји могућност организовања јавне дискусије ье само о уставным променама, већ и о законима. Мейутим, мисдим да се та могућност недовольно и непотпуно користи, тако да се о утицају радних л>уди на доношење закона овим путём тешко може и говорит, Отуда, преддожио бих да Устав предвиди јавну дискусију као редовни елеменат законодавног процеса, тј. редовну фазу у поступку доношена појединих закона, с тим да организатор и носилац те јавке дискуснје буде Социјалистичкн савез. Овакво уставно ннстнтуционализирање јавне дискусије би несумњнво представљало допринос демократизацией законодавнОг процеса, непосреднијем и активнијем ангажовању радних луди, као што би допрннело и обогаћивањд функције и улоге Содијалистичког савеза у друштвено-политичком систему. 3- Најзад, сматрам да би у Уставу СФРЈ неизоставно морала да постоји и изричита Одредба о зборовима као Облику непосредне демократије. Ако je тачно да зборови начелно гледано пружају могућност за договарање, информисање, контролу, па и за одлучивање, онда њихов како се обично сматра релативан неуспех у нашој досадашњој политичкрј пракси не би никако смео да доведе до њиховог занемарквања. То тим пре што мислим да узроке тог неуспеха не треба тражити у карактеру саме институдије, већ, по моме мишљењу, у недовољно уложеном напору да се у пракси отклони оно што je кочило њихову афармацију. Шта више, у условима делегатског система који нацрт Устава у наш друштвено-политички систем као и у условима развоја. месыих заједница на чему нови Устав такође инсистира, институција збора постаје по моме ыишлењу неопходна. Из свих ових разлога предложио бих да се у Устав (можда у чл. 100. и 102) унесу одредбе о зборовима са прецизним назначегьем гьихових функција. 111. Начело демократског јединства власти и скупштински систем.. - Аруго о чему желим да говорим јесте потреба доследног спровођења начела демократског јединства власти и скупштинскбг система, схваћеног наравно у његовом правОхМ, научном смислу. С.матрам, пре свега, да у условшма нужности постојања представнич кот система једно гштатье постаје изванредно значајно. То je питање положаја и улоге скупштине у друштвено-политичком систему. У .демократској и прогресивној политичкој теорији je одавно прихваЬен став по коме једна истинска де.мократија тражи и претпоставља јачање дехмократских представничких тела и њихове улоге у уставном и политичком систему. То се изражава у успостављању скупштина као највиших органа власти са активным и дентралним положајехм у систему. И управо, по моме мишљењу, у томе и лежи суштина начела дехмократског јединства власти и скупштинског система. Ако би то било тако, онда je сасвим разумливо што je ово начело одн. скупштински систем као такав постао значајна карактеристика нашег друштвено-политичког система. Отуда и сматрам да je нужно наставши са преображајем наших скупштина у правду њиховог прерастања у стварно највгпде органе власти