Анали Правног факултета у Београду
43
НЕКИ ПРОБЛЕМИ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА
и органе друштвеног самоуправљана. При томе, мислнм да би требало подржати тенденцију да наше скупштине буду у конституисању политике и у вршењу законодавне функције једно „отворено” тело које Йё предлоге и нницијативе самоуправних и других друштвених организација да повезује и прихвата и на базн заједничких интереса да доноси одлуке, законе, и др. Y томе и лежи њена друштвена улога у нашем друштву, али и одговорност пред друштвом. Нацрт новог Устава, такав се утисак стиче када се посматрају негове начелне одредбе, не напушта концепцију о скупштинском систему, али чини се садржи извесна решења која би ваљало преиспитати управо са становишта доследности у спровођену концепције Начела демократског јединсхва власти и скушдтинског система. Када то кажем, мислим како на извесна решена кбја од рани je већ постоје и чине саставни део нашег данашнег система, тако и на извесна решена која по први пут предвиВа нови Устав. Аа их поменем. 1. Тако, нацрт Устава СФРЈ у својим начелним одредбама о основами скупштинског система (чл. 125) и у одредбама о организации федерације (чл. 323) предвиђа право извршних органа скупштина да доносе прописе за извршавање закона и других општих аката скупштине. Ово генерално овлашћење за доношење прописа за извршавање закона и других општих аката скупштине Савезно извршно веће и друга извршна вейа имају у CBojiŁM рукама и данас на основу постојећих уставних прописа. Склон сам да у овом генералном овлашйену извршних органа видим проширене нихове нормативне надлежности и могуйност јачег задирана у нормативну функцију, што не доприноси остварењу поставке концепдије скупштинског система о скупштини као основном носноцу нормативне функције. Отуда, предложио бих да се из чл. 125. и 323. нацрта Устава изостави генерално овлашћење извршних органа и да се овим органима да право да доносе прописе за извршавање закона и других општих аката скупштине само када су тим законами и тим општим актима на то овлашћени. 2. Дал>е,.нацрт Устава (чл. 125. и 336) изричито цредвиђа, ато значи задржава право извршних органа да подносе колективну оставку ако сматрају да нису у стану да обезбеде спровођење политике и извршавање општих аката скупштине или да не могу вршити своје функцнје ако се не донесе одрейени акт. Посматрано са становишта концепције скупштинског система, мислим да извршни органи не могу располагати оваквим правом с обзиром да у нехму лежи могуйност вршена притиска. на скупштину. Отуда и сматрам да би било у складу са основном тежном и самог нацрта Устава да спроведе концепдију скупштинског система ако право подношена колективне оставке не би било дато Савезном извршном вейу и другим извршним органима. Зато бих и учинио предлог да се из чл. 125. и 336. нацрта Устава ово право изостави. 3. Од нових решена у механизму скупштинског система које предвийа нацрт Устава СФРЈ поменуо бих, пре свега, оно које je записано у чл. 128. нацрта. Овом одредбом нацрта Устава предвиђа се формиране једног посебног органа који би био састављен од функционера који руководе