Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

органима управе и од других чланова. Taj орган би имао функцију координирања и усклађивања рада органа управе у спровођењу политике и извршавању закона и других прописа и аката скупштине, као и вршења извршно-управних послова. Taj орган би био одговоран скупшхини за свој рад. Имајући у виду карактер, положај и улогу органа управе у једном правом скупштинском систему, мислим да формирање једног оваквог колет јалног органа не би било у складу са концепцијом скушпхинског системе. Y овоме ja видим формирагье једне врсте владе. Институција владе, међутим, не само да начелно није у складу са концепцијом скупштинског система, већ сматрам да ни у пракси не би одговарала нашим хтењима v погледу положаја и карактера управе. Вероватно je да би у пракси стварање владе водило конституисању солидарне одговорности, проширењг функција и јачању уошпте овога тела. Функције које се овом телу дају и ради којих се оно формира, могле би да буду остварене и без његовог уставног институционализирања. Наиме, координирање и усклађивање рада органа управе може да се постите и фактичким договарањима свих или заинтересованих функционера који руководе органима управе. Из тих разлога, предложио бих да се у чл. 128. не предвиди формирање поменутог тела, већ само могућност договарања у циљу координирања и усклађивања рада органа управе. 4. Најзад, и са тиме бих завршио, поменуо бих и ново решегье предвиђено у чл. 125. нацрта Устава. Y конципирању скупштинског система надрт Устава предвийа да се у скупштини образује веће за вршење политичко-извршне функције скупштине и других послова из надлежности скупштине од општег политичког значаја. Стггче се утисак да би овако ковституисано тело имало двоструки карактер с једне стране, ово тело би имало карактер једног политичко-извршног органа скупштине, а с друге стране карактер скупштинског дома одн. вейа. Сматрам да je идеја којом се инспирише предложено решење уколико je то та идеја прихватлшва и сагласна са концепцијом скупштин ског система. То би била идеја о што тешњем везивању политичко-извршне функдије за скупштину. Међутим, чини ми се да реализација ове идеје није спроведена на одговарајући начин. Дајући овом телу истовремено н карактер политичко-извршног органа са политичко-извршном функцијом, као и карактер скупштинског дома и одређујући да у том својству равноправно одлучује са надлежним већем самоуправних заједница о одреВеним питањима, нацрт Устава ствара један специфичан скупштннски дом који ће нужно постати дом са доминирајућим положајем у скупштини, посебно и у односу на вейа самоуправних заједница. То се, међутим, очигледно не жели. Осим тога, у раду овог тела би могле настати и тешкойе због његове вероватне гломазности. Тешко да би се од овог тела могла очекивати оператнвност и ефикасност у раду, а као политичко-извршни орган оно би требало да се одликује управо овшг карактеристикама. Из свих ових разлога, заложио бих се за то да се очува институција извршног оейа као политичко-извршног органа скупштине, а са тежњом да се тегшье веже за скупштину и тиме оствари ндеја о извршном вейу као једном од скупштинских одбора.