Анали Правног факултета у Београду

Ар

Борислав Благојевић:

ВРЕМЕНСКИ МОМЕНАТ САДАШЊЕ ДИСКУСИЈЕ О НАЦРТУ УСТАВА

Када говоримо о данашњем тексту Пацрта Устава, мислим да je посебно значајно бацити поглед на карактер и сврху Амандмана из 1971. године и на текст онога што данас имамо пред нама, тј. Нацрта Устава 1973. године. У вези с тим мислим да треба директно и отворено говорити о питавьу карактера и садржине усмерености и условљености дискусија које су текле у 1971. години и које теку данас у 1973. години свуда, и конкретно међу нама, на нашем Факудтету. Тер колико год да има новина у Нацрту Устава 1973. године, нарочито у погледу питагьа организационе структуре, мислим да су у основи основна и главна решења у Амандманима из 1971. године и у Уставу 1973. односно Нацрту, иста. Међутим укупна ситуација у којој je вођена дискусија 1971. године и она данас, су у бити другачије, па зато и наше дискусије у ова два различита раздобља времена морају бити у целини другачије. То je, ако тако могу да кажем, доказ тесне повезаности правке науке са стремљењима у друштву односно са акционом политиком, ситуацијом сваког одреВеног момента и времена. То треба отворено, директно и јасно рећи. Било je то, јесте и биће. То je скоро нужно. Може за науку изгледати тешко то признати, али je управо величина науке, чини ми се, и у томе што она следи друштвена кретања, друштвене догађаје и разуме се окрећући се критички према њима с једне стране покушава да их разуме, а с друге стране да укаже и на то како треба поједине ствари бол>е регулисати, управо ради остваривања циљева које друштво и кроз уставне норме себи, и разуме се сваком појединцу и свакој установи, поставља. У погледу овог друтог задатка сваке дискусије о Уставу није увек довољно вођено рачуна, пошто je у том погледу постојало и постоји врло много пропуста у многим дискусијама које су вођене о аманлманима и данас о нашем Уставу, па и међу нама, јер су минимално чињени позитивни предлози, како би, на основу максималне слободне критике, максималног критичког осврта, без сваког обзира и ван сваког ограничења критике, али критике довољно фундиране и основане, онако као што je то право и дужност, дакле нужни део сваке правне дискусије, требало регулисати поједина питања сврсисходније, тачније, ажурније, актуелније, него што се то евентуално предлаже, а све то како путем садржинских предлога тако и указивагьем на начине како би се то могло постићи .