Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y оквиру овога треба имати у виду посебно време када смо водили дискусију 1971. године и време данас, када су се поставляли проблеми у вези нерешености многих питања која би евентуално уставним амандманима односно данашњим Уставом требало да буду решена. Y погледу овога чини ми се да je важно водити рачуна о одређеној политичкој ситуации, ситуацији која je данас битно различит од оне која je била у 1971. години. Године 1971. уставни амаидмани били су једно од средстава за решавање политичких питања. Данас, наш Устав, иако ће он сигурно бити значајна полуга и значајно средство за решавање низа политичких питана у нашој земљи, нпје управо најзначајнпје средство, a још мање једина друштвена полуга путем које ће се још евентуално недоречена и несагледана политична питана и политички циљеви односно идеали имати да остварују. Y том погледу постоји далеко већа извесност и сигурност, и у том погледу место и положај данашњег Устава, овога какав je ca истим текстом, кажем као што je био углавном 1971. год. кроз амандмане, има знатно друтачији карактер. Све то битно утиче и на дискусију која ce води, на ставове у дискусијама и разуме се на решена и сугестије које ce у том погледу чине. Имајући у виду овакво место дискусије и овакав прилаз дискусији код знатног броја људи, ван науке и у науци, и меВу научнжцима, јасно je да je, имајући у виду да су евентуално политички проблеми били недовольно сагледани или су им прилази били врло различила, дијаметрално каткада супротни, недоречени или довољно речени, долазило, по разним основана и са разних прилаза и разлога, и до одређених претеривања путем којих се желело да покаже, укаже, користи или злоупотреби на евентуалне могућности искоршпћавана управо уставних амандмана за остваривање одређених политичких хтења, циљева, задатака, замисли. Тако се то чинило у разним срединама, код разних људи, у разним моментима, у томе раздобљу времена, при чему треба имати у виду да данас, у том погледу, има далеко више и много више већ утврЬених одређених циљева о којима данас постоји у највећем броју сагласност, а то сигурно није био случај када смо разговарали о уставном тексту 1971. године. Мислим да то треба рећи, Jep то je оно људско у чему ми живимо, то je оно што утиче на нас, и то je оно што ми треба да изразимо кроз нашу дискусију и што, са грешкама које су учињене, a које треба јасно и гласно признаки, треба управо да одреди вредност дискусије и вредност помойи и сарадње која се доприноси оваквим дискусијама, како би та помой и сарадкьа могли да буду што je могуйе вейи. Отуда било би сигурно интересантно у нашој дискусији ако би наш прилаз и наше бцене решбња ко ja се предлажу у ово.м Нацрту засновали с једне стране управо на искуству које имамо на базп примене сличног текста, или више-мање сличћог текста за протекле две године, а с друге стране на бази наших ставова, идеала, гледаньа, погледа, критичког осврта, сагласности са појединим поставкама на којима се заснива Нацрт Ycmsa или ca пој единим поставкама и ставовима са којима се иначе у нашем друштву данас рачуна. Ако бисмо тако поступали, онда би оцене, са гледишта права и не само права, морале бити у низу ствари позитивно, иако у том погледу може бити и треба да буде и дал>е критичког осврта у сми-