Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остављени y надлежности Федерације, y погледу њиховог нормативног регулисања. Нови текст у том погледу доноси нека одступања, полазећи од основне' поставке да сви судски поступци остају у надлежности федерације, али уколико су у питању поступци, у првом реду судски, о материјама које су у искључивој надлежности република, као што je породично право и наследно право, ови поступци би се имали пренети у надлежност покрајииа односно република. Решење које je врло логично. Оно можда није нужно. Можда je и боље решење које постоји данас у амандманима. Мислим да ми правници треба да изналазимо и предлажемо дала правннчка, техничка, погон ска решења, аргументе који би указали да ли je решение из амандмана било боле, или евентуално нови предлог који се чини у новом тексту Устава. И ту мислим да наша дискусија може да буде врло корисна. Y вези.с там бих рекао неколико речи о карактеру целог Устава. Мислим да je степей прецизности, није реч о конкретности им о тзв. спецификации, специфичности, за поједина питања, што je већ указано у нашој дискусији, сувише мали. У том погледу, у погледу степена прецизности, мислим да има пуно пропуста. Било je то нужно рећи већ за амандмане. Данас исто толико, a још и вине, треба да се поставе заххеви за прецизнија регулисања. Као пример, напоменућу само једну ствар. Ако Савезни суд решава о појединачним актима који доводе у неравноправии положај предузећа, а у другом члану се говори да je забрањенс преузимати акте које доводе предузећа у разним републикама, па према томе и републике односно покрајине у неравноправии или неповолнији положај, онда je јасно да je овде непрецизност врло велика. Хоће ли Суд узимати као критеријум само неравноправност. Правно je врло тешко рећи шта зиачи неповолност, ам неповолнији положај се јавла у чл. 233. Нацрта као критеријуму у погледу пуноважности правних аката који ce односе на радне организације, основне организације удруженог рада које постоје и делују на територијама разних република. Таквих непрецизности има прилично, има доста. Јуче je о томе прилично речено. На пример, странци по члану 178. Нацрта Устава уживају основне слободе. Koje су то основне слободе? Критеријуми или прилази су непрецизни. Да ли je реч о праву на пензију, праву на рад, праву на изражавање мишлења итд. Мислим да у таквим стварима тих тзв. каучук параграфа, тих генералних клаузула, тих генералних израза има сувише много у Уставу, и мислим да то за Устав овог друштва, ове средине, Устав радиичке класс не одговара. А при томе бих желео да додам да се, по мени, читав низ чланова који говоре о тзв. класичним слободама, о тзв. политичким слободама може потпуно да изостави, јер не треба констатовати оно што je ноторно остварено у овом друштву. И обрнуто, бшш би добро да се много више унесе читав низ прецизности које се односе на тзв. социјална права, која су битна за људе у овом друштву, а код њих je прецизност изванредно значајна. Реч je о праву на стан, о праву на изградњу сханова, о минулом раду, итд. Чини ми се да су у том погледу непрецизностп врло велике. Или на пример, иако je јуче било речи о овоме, и ja бих поменуо неколико ствари о инструментима који се називају под именем опшхих ака-