Анали Правног факултета у Београду

49

ВРЕМЕНСКИ МОМЕНАТ САДАШЊЕ ДИСКУСШЕ О НАЦРТУ УСТАВА

та, уколико су или кад су општи акти, друштвени договори и самоуправни споразуми. Непрецизносхи у Нацрту о њиховом међусобном односу, о односу та два инструмента према свим другим правним инструментима којима се регулишу односи, изванредно су велике. Овде je јуче друг Стјепановић цитирао неколико сптуација. Мислим да их има join много више, Питање и у крајњој линији оиене њихове уставности, примењивости као обавезне правке норме од стране судова, од стране самоуправних судских органа итд. Мислим да у том погледу захтева овај текст Нацрта Устава много допуна. Рекао бих још једну ствар која ми се чини да се сигурно појављује, мада се може поставити питање да ли она треба у Уставу да буде прецизирана, али мислим да je у дискусији око Устава треба подзући, како бисмо могли да имамо јасну слику о чему je реч. Питање диктатуре пролетариата као израза власти радннчке класе у чијем остварењу учествују сви радни л>уди и граЬани je сигурно неспорни принцип који постоји од првог дана ове земле. Према томе, сада се управо покушава утврдити што je могуће више правних облика по којима ће овај друштвено-политички и правни принцип бити остварен. Хтео бих у вези са овим да кажем једну основну ствар ко ja je ноторна, коју смо више пута подвлачили у дискусији, која се више пута у нашој јавности подвлачи. Могла би бити велика заблуда, ако се у овом, или било ком уставу, жели наћи и видети укупни показатељ или укупно средство, максимално вредеће и важеће средство које ће самим својим постојањем или чак максималном применом текста моћи обезбедити остваривање свих оних принципа који су записани у самоме Уставу. Била би то велика заблуда ко ja управо може да буде опасна. Отуда мислим не само кроз Устав, него и join више и даље у вези са политичким актима, или политичким документами који се код нас припремају, да je изванредно потребно прецизирати извесне ствари које су данас чини ми се join увек недовољно прецизиране, а база су Устава и служе за разумевање Устава. Ja бих поменуо питање садржине и појма радничке класе. Устав полази од тога. Оперише као са датой институцијом, односно датам појмом, датом категоријом. V погледу тога постоји сагласност ко минимално саЧињава радничку класу, али не постоји сагласност ко већ, или ко даље, или како треба радити или шта треба чинити и учинити да се структура радничке класе и проширује и мења. Примера ради хтео бих да цитирам по ауторизованом тексту Танјуга, схватанье друга Кардела: „Не треба заборавити на Марксове речи да никада није постојало друштво без некаквог облика својине, па ни наше друштво није без својине. А генеза друштвене својине, према Марксу, je да je то, мало упрошћено говорећи, најпре класна својина људи који раде, затим својина свих грађана, прво на нивоу нације, а затим и у међународним размерама. Ми смо у тој првој фази када je друштвена својина у ствари класна својина л>уди који раде средствима за производњу у друштвено ј својини. Ито својина свих радних људи од оних у материјалној производњи до оних у области научног истраживагьа и другим друштвеним