Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

делатностима које су саставни део удруженог рада јер у производным односима нашег друштва управо сви ти л>уди чине радничку класу.” Устав полази од постојања, значаја, места, постојећег увек а данас посебно и нравно датог значаја радничке класе као снаге у свим доменима, па и у домену уставности односно уставности права, али, као што видите, мислим да се и овде, као можда и код неких других појава, институција ca којима се служимо, поставка питање прецизирања, питање утврВивања, што не може бити учињено Уставом, али што je много вшпе могуће учинити у политичким документами. И науком исто толико. Имамо дакле један задатак који даље предстоји како бн запета Устав могао до краја да буде и у пун oj мери остварен онако како je то, од стране луди и друштвепих снага који ће доносити Устав, и замишлено. Ja бих говорио још о једној ствари која ми се чини да je заснована на схватању да треба евентуално разбита извесне форме да би се нова садржина, ко ja би се иначе могла остварити кроз постојеће форме, што јаче истакла, и да не би старе форме угупшле нову садржину. То je прилаз који често има своје оправдање, нарочито психолошко оправдање у извесним политичким ситуацијама. Али мислим да je то један прилаз са којим не треба претеривати. Због тога, иако мислим да постоји пуна сагласност о томе да je код нас место и положај човека у удруженом раду основна институција поред друштвене својине, и да на основу тога радни луди, преко основных организација удруженог рада, имају свој одреВени и основни значај онако како ми се чини да je поставлено добро и у амандманима и у Нацрту, с друге стране не сматрам оправдании негирагье сваког аутохтоног, свог сопственог, на бази дијалектичког ј единства, овлашћења тим основным организацијама и виђења у свим овлашВегьима организација удруженог рада увек и само пренесених права од стране радног човека као појединца. Такво схватагье, у крајњој линији, представла по мом мишљењу аналогну или бар алегоричну ситуацију сличну оној када се на те организације преноси од стране државе било које овлашћење у области коришВегьа државне својине. Мислим да ту недостаче дијалектичко јединство јер не постоји рад без удруженог рада, не постоји радник без удруженог рада у организашгји удруженог рада, као што Федерација и републике, уз све то што постони сагласност луди у њима да оне имају одређена овлашћења, имају своја сопствена овлашћења као такве, која ce врше преко делегација и делегатског система, али она су битно везана за саму Федерацију и без ње нема ни федерације ни република, тако да њих не могу ни луди граВани од тих република нити од те федерације одузети. Y овом погледу ja се ни раније нисам слагао а ни сад не слажем, са схватањем да основна организација удруженог рада и остале органнзације удруженог рада, а посебно и у првом реду ова прва, и сама као таква нема извесна овоја con ствена права која не значе никада никакво негирање управо права на рад друштвеним средствима од стране радника у удруженом раду. Напротив, она обезбеђује то право, јер без те основне организације удруженог рада и нема у суштани тога права. Фикција су тзв. природна, неотуВива права, са којим се термином служимо, je такво схватагье било ког права пред-