Анали Правног факултета у Београду

51

ВРЕМЕНСКИ МОМЕНАТ САДАШЊЕ ДИСКУСШЕ О НАЦРТУ УСТАВА

ставља зауставдање динамике живота и супротно je реалности дијалектичке борбе супротности. Са тога разлога, мислим да прилаз овом питању, који се јавда у нашим амандманима и данашњем тексту Нацрта није исправан, и са њим се не бих могао сагласити. Уоеталом то je дискусија коју водимо већ више година и допуштам себи да изразим свој другачији прилаз овоме, иако je у амандманима прво схватање јако подцртано и у Нацрту Устава пренешено. Хтео бих да кажем неколико речи о интересним заједницама. Мислим да се и овде поставља питање прецизности и значења. Када говоримо о интересним заједницама познато je да данас интересне заједшще у погледу обима друштвених средстава представдају често „мамуте” који су јачи и већи него неке банке и многи други центри концентраци je новчаних средстава, а поготову материјалних добара. Мислим да се поставља једно основно шпање, посебно данас у времену када оне од заједница интереса, што су до сада углавном представдале интересне заједнице, које су у пракси биле у првом реду и у највећем броју случајева заједнице или места за поделу средстава и изравњавање интереса, прерастају у самоуправне интересне заједнице. Да ли су те самоуправне интересне заједнице у бази, у основи повезивање оних који раде на одреВеним пословима да их назовем друштвених делатности (образовање, здравство и друго) и свих осталих радних људи, па меВу њима и тзв. корисника услуга финансираних преко тих интересних заједница, или су обрнуто интересне заједнице у првом реду заједнице између оних који раде у тим делатностима друштвеног характера и посебно значајног характера и оних који користе њихове услуге, а поред њих евенгуалнс у извесној мери и свих радних дуди, свих дуди и граВана ове земде. Ja бих рекао да je прво наведено схватање тачније, и да Надрт Устава управо данас у своме тексту даје у том смислу интонирање. Али би било. потребно то јасније и прецизније рећи у самом Уставу, да би се отклонило супротне тенденције које се у нашој пракси јавдају. Битно je, каже се каткад, наћи предузеће и наћи школу, па смо решили проблем интересне заједнице, заједнице образована. Каже се да je битно наћи научну институцију и наћи неког корисника радова научне институције и онда смо нашли праву интересну заједницу. Ja мислим да je присутност и једних и других нужна, али да je сушгина ствари у присутности свих радних дуди, односно представдање целокупног друштва у ствари интересна заједница. И у том погледу мислим да се имају тумачити чл. 16, 32, 52, 117, 121. итд. Нацрта. Ипак je нужно појашњавање ових текстова ради прецизирагьа и јасноће. И најзад хтео бих да укажем на једну ствар која на неки начин може да има свог оправдана. Ми смо под притиском грешки, пропуста, криминала, невођења рачуна, недоводне активности, подвлачим недоводне активности која je бодка овог друштва, и то у првом реду на жалост нас интелектуалаца, тражили средства, пут и начине да одреВеним мерама отклонимо патологију до које je дошло, односно да спречавањем патолошких појава некако доВемо до тога да се оне смане.