Анали Правног факултета у Београду

тивне тенденције које су се до сада у друштвено-политичком развитку исполиле. Најзначајније промене које доноси Нацрт новог устава свакако су оне које карактеришу облает друштвено-економских односа. Он, притом, полази од решења Устава од 1963. и Амандмана XXI, XXII и XXIII, и тежи да их доведе до краја. Решења која он предлаже, имају као основни цил што непосредније остваривање класних, економских и политичких интереса радних људи, афирмацију удруженог рада, као основе на којој израста делокупни друштвено-политички систем, уз консеквентну потврду интегритега друштвене својине и истицање и обезбеђење уставне обавезе њене заштите у свим сферама. Чини се да je концепт основне организације удруженог рада, као облика најнепосреднијег остваривања самоуправљања удружених радних дуди утемелен радничким амандманима од 1971., доследно изведен до краја. Оно што представља посебну вредност На.црта јесте успостављање реалније релације измеВу радних људи у радној организацији, и радничке класе и друштва у целини. Ннз решења иду за тим да се обезбеди што чвршће повезивање интереса радних људи у основној организации удружено! рада и интереса радничке класе односно друштва као целине. Отуда обезбеђивање одређених инструмената Друштвеног регулисања и усмеравања удруживања рада и дохотка у циљу очувања јединства процеса удруживања, представља свакако велику вредност Нацрта у овој области. Другу значајну облает у којој се предлажу дубоке промене представлю политички систем. V ствари, ове промене означавају надградњу и наставак система самоуправљања у удруженом раду. Њихов je цил у томе да се обезбеди што непосредније повезивање интереса радничке класе и радних луди, с једне стране, и власти и управљања друштвеним пословима, с друге стране. Полазна позиција ових промена састоји се у чврстом ставу да се проблеми друштвеног положаја радног човека не решавају само у организацијама удруженог рада и другим самоуправним асоцијацијама. Самоуправљање радних л>уди и њихов одлучујући утицај у друштву не могу се остварити уколико се не гарантује њихов одговарајући положај у домену политичког система, на нивоу општине, републике и федерације. Отуда промене које се предлажу у федеративном, скупштинском и комуналном систему имају крупан значај за дали развој нашег друштвено-политичког система у правду што јаче афирмације радног човека. Осврнула бих се са по неколико речи само на оно што ми се чини најзначајпијим у овим областима, а што Кацрт устава утврђује. Y погледу федеративних односа у нашој земли, како je и јуче речено, Нацрт прихвата концепт који je заступлен у амандманима из 1971. год. Битно je то што се још више инсистира на сарадњи и договарању република и аутономних покрајина. Наравно веома je значајно то што су организациони облици њихове сарадње далеко више прилагођени новом карактеру и улози федерације и федеративних односа, и што су читана структура и функционисање различитих институција у систему, адекватније ин-

55

О НЕКИМ НА] ЗНАЧАЈНИЈИМ ПРОМЕНАМА Y ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ