Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тегрисани у овај нови концепт социјалистичког федерализма у Југославнји. Ту, пре свега, мислим на целокупни механизам скупштинског система и то система са његовом двоструком функцијом: као система који има за цшь да обезбеди, афирмише положа] народа и народности на једној страни, а на другој страни удружени рад. Нацрт новог устава доследније развија скупштински систем. Начелна оријенхација изградње овог принципа не само да није напуштена, већ се од н>е пошло, алн са циљем да се самоуправни производни односи још чвршће уграде у основе структуре политичке власти радничке класс и свих радних л>уди управо да би се овај систем развијао на својим самоуправним и демократским основ ама. Класични концепт скупштинског система у ствари се дограђује тако што се у тьега yrpabyjy они елементи којима се превазилази традиционални политичко-представнички систем у коме je скупштина изграђена као некакав општеполитички представник грађана као поданика државе. Y ствари, смнсао делегатског система je у то.ме што тежи да оствари такав скупштннски систем у којем интересе удружених радних људи у скушптинама непосредно изражавају и заступају њихови делегати. Самоуправна већа у скупштини, изграВена на бази колективних делегација радних организација треба да обезбеде одлучујући утицај удруженог рада. У том смислу чини се да би било погодније решење по коме би постојало више самоуправних већа у структури скупштина на свим нивоима (можда, осим скупштине у федерацнји) да би се непосредни интереси свих радних људи што више изразили, а тиме и поехали чвршћа основа за формирање заједничког интереса свих радних људи и целе радничке класе. Чини ми се да би у духу скупштинског система било чвршће повезивање управе са скупштином. Нацрт устава тежи за самосталном и одговорном управом, при чему je њена самосталност битно определено. Сигурно je да су многе слабости у досадашном развитку друштвено-политичког система произилазиле из неодговорне и несамосталне уттраве, али je исто тако оправдано страховано да извесно јаче осамостал.нвано управе у односу на скушптину, може довести до супротних деформација у скупштинском систему. Отуда би чини се било потребно успоставити чвршћи механизам односа скупштина — оргаыи управе, као и непосреднији механизам ових односа, који би морао континуирано функционисати. Y том смислу, а у логици скупштинског система, била би конкретнија права скупштине према, на пример, функцнонерима уттраве када они не остварују своју надлежност на одговарајући начтш, или одређена непосредна овлашћења према њиховим актима. Y ствари, заложила бих се за још чвршћу и непосреднију везу скупштине и управе, и посебно самоуправних већа у скупштини и управе која треба да спроводи утврђену политику и акте. Нацрт je обезбедио ефикаснији механизам меЬусобних односа измеЬу Скупштине СФРЈ и Савезног извршгюг већа. Оно што бих овде приметила je то да Нацрт опредељује Савезно извршно веће као извршно-управни орган и ако je садржина фушкције која