Анали Правног факултета у Београду

му je поверена чисто извршно-политичка. Разумљиво je да се то чини због тога да не би дошло до дуплирања политнчко-извршне функције с обзиром на политично извршно веће Скупштине. Мислим да не би требало само из тих формалних разлога говорнти о извршно-управној функцији. Пре света што je терминологија непрецизна, као и на многим другим местима, а што je главно, ради се о политичко-извршној функдији Савезног извршног већа по целокупној њеној садржини. Исто тако, поставила бих питање које je, такође, овде јуче било постављено, а найме, да ли je добро решење да се да генерално овлашћење СИВ-у за доношење прописа за извршавање савезних закона или то пак треба условити овлашћењем предвиђеним од стране Скупштине у самом закону. Нацрт устава инсистира на комуни као основној друштвено-политичкој заједници на којој се нзграБује целокупна зграда друштвено-политичког система. Он зато јасно изражава став да у комуни радни људи остварују све своје интересе сем оних које према Уставу остварују у ширим друштвено-политичким зај едницама. За афирмацију оваквог концепта комуне од значаја je не само поставка о томе да je општина самоуправна и основна друштвено-политичка заједница заснована на власти радничке класе и свих радних људи, већ и посебна чињеница да устав утврђује само глобално функције, права и дужности општине, ограничавајући истовремено право на утврбивање тих права и дужности на устав, покрајински уставни закон и статут општине. Мислим да je ово од посебног значаја, с обзиром на то да пружа чвршће гарантије да ће се остварити самосталност комуне и да ће статут као највишн акт констигуисања општине моћи да изрази гьене специфичности и тако постати што je могуће више оригинеран и аутономан акт. Нарочито je значајно што Нацрт елиминише могућност законског уређивања права и дужности општине, што je у досадашњем периоду јако сужавало могућност самоуправног конституисања општине. Овде бих указала на један моменат. Чини ми се да не би била у духу комуналног система који изграђујемо, дакле његовог концепта, могућност која je предвиВена чланом 105. Нацрта устава по којој ce успоставља право Устава и покрајинског уставног закона да одреди обавезно удруживање општина у регионалне заједнице као друштвено-политичке заједнице, Ово поготову с обзиром на први став наведеног члана, по коме општине међусобно сараВују на принципима добровольности и солидарности, удружују средства и образују заједничке органе, организације и службе за вршење послова од заједничког интереса. Мислим дакле да би требало елиминисати могућност обавезног удруживања, већ то оставити самим општинама да чине уколико буду мотивисане својим интересима, а на бази споразумевања и договарања. То би била само нека моја размишл>ања и запажања у погледу Нацрта новог Устава СФРЈ. На крају само још-неколико успутних напомена. Мислим да би месне заједнице као облик остваривања самоуправљања граВана требало да буду непосредно заступљене у свим скупштинама

57

О НЕКИМ НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ПРОМЕНАМА Y ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ