Анали Правног факултета у Београду

Ар

Предраг Шулејић:

УCTABHOПPABHO PET УЛИСАЊЕ ОСИГУРАЊА ИМОВИНЕ И ЛИЦА

Ja ћу говорити о оном делу текста Нацрта новог устава који се одыоси на осигурање имовине и лица. Желим одмах да напоменем да je немогуће говорити о уставно-нравном регулисању области осигурања искључиво на основу овог текста који je пред нама, ако се не узме у обзир и оно што су донели уставни амандмани од 1971. године и што je посебно важно, то желим да нагласим, прайса приыене уставних амандмана од 1971. године која ево већ 2 године траје. Када се у уџбеницима права и економије жели да истакне значај делатности осигурања, онда се обично подсећа на Марксове речи који je у 111 тому ,Дапитала” рекао на једном месту да je осигуравајући фонд једини фонд који поред фонда за акумулацију мора да постоји и после укидања капиталистичког начина производње. Но, значај делатности осигурања такође може да се у једној земљи сагледа и према месту које му даје законодавство. Y нашој земљи законом je до сада увек облает осигурања проглашавана за тзв. делатност од посебног друштвеног интереса. Уставни текстови су je дотицали утолико што су одређивали да je Федерација та која je исклзучиво надлежна за регулисање односа осигурања. 1971. године у уставним амандманима догађа се нешто веома значащие за облает осигурања, а то je да осигурање као делатност добија по први пут код нас (ja нисам стручњак за упоредно уставно право, верујем да je то један од ретких случајева у свету), своје место и у највишем правном акту једне земље. И ево коначно имамо пред нама текст Нацрта новог устава који у знатно развијеном облику та начела из амандмана из 1971. године доноси у два посебна члана. Стога прво питанье ко je се неминовно може поставите јесте откуда такав значај осигурања, и да ли je потребно дата му такво место у Уставу као највишем правном акту једне земље. Неминовно je ако се жели дата одговор, указати на једну еволуцију која ce y задњих неколико година догодила у овој области. Hajnpe je дата политичка оцена осигурања од стране друштвено-политичких организација, а затем шире јавности, која сажето може да се формулише на следећи начин: Осигурање спада у оне делатности у којима