Анали Правног факултета у Београду

YCTABHOIÎPABHO РЕГУЛИСАЊЕ ОСШУРАЊА ИМОВИНЕ И ЛИЦА

65

говорити да се и до сада у економији и техшщи осигурана, ризици посматрају кроз поједине врсте осигурања и да на такве ризике једино и могу бити прlшењени закони статистике и математике. Даље, да се оггштн услови и правила осигурања доносе управо за поједине врсте ризика, да се законом прописују минимални износи почетных резервы и резерви сигурности такође за поједине врсте ризика, што je посебно значајно за солвентност и сигурност завода. Но, без обзира на то коме се облику може даты више или матье вредности, специј ализованом заводу или заводу општег типа, организованом на иранском или територнјалном пртшципу, мишљења сам да слободу бирања облика удруживања средстава ради осигурања треба оставити онима који та средства удружују. Нека их њихов економскп интерес определи који облик осшурања треба да изаберу, по врсти ризика, територији или по једном и другом принципу. Стога бих био Слободан да учиним предлог извесног допуњавања текста Нацрта члана 45, става II који би изразио ту идеју да се не истине jeдан облик организована заједнице осигурана над другим, него да се равноправно предвиди могућност удруживана осигураника у заједнице осигурања које им више одговарају. Према овом предлогу текст става II члана 45. би гласно: „Лида (а не осигураници, као до сада), која удружују средства за осигурање од одређене врсте штете могу образовати посебне заједнице осигурања или одлучитй да у заједницама осигурања образују посебне заједнице ризика и посебне фондове”. Даље би текст ишао како сада следи, с тим што би дошло до нужног малог техничког усаглашавања. Ja бих join један предлог учинио. Реч je о члану 253. који у ставу 4. иабраја надежности федерације и који помине ту између оста.лих и осигурање имовине и лица. Тим поводом ja бих желео да поставим питагье надлежности у регулисању обавезних осигурана. Y Комисији Савезне скупштиие за ревизију прописа из области осигурана, у којој сам учествовао неколико година док je она постојала, у неколико наврата било je дискусије о надлежности за регулисане обавезних осигурана и могу рећи да није о томе постигнута сагласност. По мом мишљену не треба ни дати јединствено решење, јер за неке врсте обавезних осигурана може бити заинтересована једна одређена републнка. Друге пак области могу бити од ширег интереса за читаву федерацију. Узмимо само примера ради, постоји у некој републици интерес да се обавезно осигура полюпривредна производна (друга република можда нема такав интерес); или, трусно подручје у једној републици захтева неки облик обавезног осигурана од земљотреса док то није од интереса за друге републике. Обрнуто, узмимо пример осигурана у саобраћају који неминовно прожима, повезује ове републике и где не би могло доћи до неких парцијалних