Анали Правног факултета у Београду

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тавног права сваке трупе осигураника, који се осигуравају од одређене врете штета, да формирају своје ризичне заједнице. Ааље се претпоставља да ове ризичне заједнице посебних врста штета по само] логици ствари, по свом економском интересу морају да се удруЖ УЈУ У шире заједнице осигурања које се, дакле, јављају као удружење појединих посебних заједница. ПредвиВа се да ce y Хрватској оснује једна таква заједница осигурања, што практично значн да би садашња три осигуравајући завода, „Кроација”, „Славија Лојд” и „Јадранскн осигуравајући завод” били интегрисани на овај начин у једну јединствену организацију. Нешто слично ce размишља и у Словенији, тако да би се садашњи заводи „Сава” и „Марибор” такође интегрисали у једну заједницу осигурања a која би онда била по овом вертикалном принципу уређена тако да би се свака посебна врста штете посматрала кроз један организациони облик Сматра се да су овакве посебне заједнице гарантија успостављања тзв. чистих рачуна. То je онај елеменат преливања средстава који je у друштвено-политичкој оцени нарочито истакнут. Ааље, сматра се да je такав начин органнзовања у складу са захтевима технике осигурања који захтева груписање хомогених и сродних ризика, и да она гарантује оствариванье самоуправних права, удружених осигураника. Мени се чини, упоређујући нарочито са текстом Нацрта устава, да je ово истицање посебних заједница ризика пренаглашено и да се не може узети да je заједница осигураника истог ризика основна јединка, носилац изворних права на управљање у осигурању. Нацрт текста полази од заједнице која одговара заводу општег типа, а не специјализованог, на шта се иде у овим решењима. Прво по самој дикцији текста, несумњиво произилази да се посебне заједнице ризика формирају у већ постојећим заједницаиа осигурања, а не обрнуто, да заједнице осигурагьа настају удруживањем прехходно формираних основних заједница ризика. Оснивачи по тексту Нацрта оснивају заједницу осшурања непосредно. Они тек тада постају осигураници, а не постоји претходни услов за оснивање заједнице осигурања. Шта вшпе, јасно излази из текста нацрта да заједнице осигурагьа не морају да постоје, текст каже да осигурашщи могу одлучити да се образују посебне заједннце ризика за одређене врсте штете. Ако текст члана 45. какав je сада остане у овом облику, неизменен, онда се заиста тешко може говорити о тзв. гранском организовању осигурања, као ј едином који произилази из нзмењеног друштвено-економског положаја осигурања код нас. Мишљења сам међутим, да овај облик гранског осигурагьа може имати и великих предности, иако му се у овом моменту истину аргумента који не би шили у прилог. Као на пример: сумње у погледу екоиомичности; неминовна потреба преливагьа средстава из једне у другу грану, која ће у овом случају бита само на друга начин изражена, тј. у крајњем кредитном односу између појединих грана; затим, тешкоће организовагьа хомогених заједница са гледишта технике осигурагьа, нтд. На ово се може укратко од-