Анали Правног факултета у Београду

63

YCTABHOnPABHO РЕГУЛИСАЊЕ ОСИГУРАЊА ИМОВИНЕ И ЛИДА

Byje цену покрића, тј. премију осигурања, док профит из посла задржава за себе. Оспгураник данас постаје истовремено и оснгурач на известан начин, јер више не сазнаје за висину премије на тржишту осигурања, него je у органима управљања заједница осигурања сам одређује. Он управља средствима која су удружена у заједници осигурања, доноси одлуке о коришћењу и располагању овим средствима, и разуме се сноси негативне последице тог пословања. Ево при таквом стању ствари лш добијамо надрт новог нашег Устава, који у члановима 44. и 45. у ствари представља пресек онога што се данас постигло у пракси примене амандмана од 1971. године. Довољно je само погледати став по став члана 44. и 45. па видети да су сви ови основни приншши овде већ садржани. Најпре добили смо нов термин „заједнице осигурања”. Иако je овде било доста речи о адекватности и неадекватности нове терминологије, специјално у овој области ja поздрављам један такав термин, јер он значи нешто заиста ново, он на јасан начин подвлачи разлику између заједнице осигураника, тј. оних који улажу средства ради покрића ризика и радног колектива осигуравајућих завода. Ja ce нећу луже задржавати на тим начелима, само да напоменем најважније. По члаыу 44. су оснивачи само правка лица (не више грађани); да управљање заједницом осигурања припада само осигураницима, а не и осшгвачима (што je посебно важно с обзиром на постелено уклањање тзв. капитал-односа о коме сам мало пре рекао пар речи); положај радника у радној заједгшци уређује се уговором ca заједницом осигураника. План 45. указује најпре на распоред средстава и даје блнжа права осигураника у тој расподели и, у задњем ставу, на томе ћу се посебно задржати, он говори о могућности стварања посебних заједница ризика и посебних фондова од стране осигураника који се удружују ради покрића одређене врсте штете. Одмах ћу рећи због чега желим да се задржим на овом задньем ставу. Из тога разлога што мислим да je ту пракса отишла нешто дал>е, него што представља решење ко je je дато у уставном амандману. V социјалистичким републикама Хрватској и Словенији у задњих неколшсо месеци, формирало се мишљење да треба у организовању осигурања поћи пре свега од посебних заједница које обухватају осигуранике који ce удружују од одређене врсте штете. ИзраВене су тезе од једне стручне комисије осигуравајућих завода у Социјалистичкој Републици Хрватској коje су усвојене од стране надлежних органа централног комитета Савеза комуниста Хрватске, и као такве препоручена да се по њима даље уређују односи осигурања. Ове тезе су добиле велики публицитет и у осталим републикама и предмет су разматрања и других завода. Ево ja ћу рећи у основи шта ми изгледа да није сасвим у складу са текстом који предвиђа Нацрт устава који je сада пред нама. Према овим тезама основне ризичне заједнице осигурања тј. основни облик удруживања средстава осигурања, заједница ко ja je изворни носилац права на самоуправљање и самоорганизовање, јесте заједница осигураника удружених ради заштите од сродних ризика. Тезе полазе од неохуђивог ус-