Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Оснивачи осигуравајућих завода су у већини завода данас искључени из управљања. Y оквиру заједнице осигурања стварају се уже групацнје, било на територијалном или на гранском удруживању, у циљу омогућавања стварног вршења самоуправних права. Ово треба истаћи због тога шхо некн садашњи заводи су као што се зна огромни, неки од њих имају на стотине пословнгща и по више од милион осигураника, и у таквим условшма разумљиво je да би гломазна тела сахМоуправл>ачка представљала пре компромитовање идеје самоуправљања него што би стварно то значила. Ове уже групације по правилу имају својство правног лица, а какова солвентност се обезбеђује путем система интерног изравнавања ризика и посебног режима санације за случај губитака појединих основних заједница. Овај принцип није прихваћен у свим заводима. Радна заједница осигуравајућег завода формирана je у основне opraнизације удруженог рада пре.ма начелима уставних амандхмана. Тедна општа сушка која из овога нзлазн, једна општа сцена ко ja би свакако морала узети у обзир да се негде ишло бхшже, а негде спорије у остваривању уставних амандмана, ако би се желело да истакне оно што je најзначајније, оно што представља суштинску промену организација осигурања данас, морала би да истакне следеће: доппсо je коначно и до правног раздвајања средстава осигурања удружених ради покрића ризика, која и даље припадају онихма који су их створили, дакле осигуранищгма и оснивачима (то су тзв. средства те.хничке премије и резерве осигурања) од сред става која припадају радко.м колективу осигуравајућег завода (то je онај део премпје који служи за трошкове пос.\овања осигуравајућих срганизација). Треба рећи да je то заиста један огроман преокрет у делатности осигурања. Ja морам на овОхМ месту да подсетим на нешто што се у овој кући не тако давно доходило, ви ћете се сетити оног великог саветовања о саыоуправљању и руковоВењу, 1969. године када je поводохм моје дискусије о делатности осигурања изазвало веома велику реакдију схватање које сам изрекао да средства осигурања, да резерве осигурања и техничка прехмија, дакле она средства која служе за покриће штета, не припадају радним кох\ективима завода, него су то средства осигураника. Ja сам онда .морао одмах да објаснпм да не мислим да правно припадају осигураницима, jep je тада било јасно да су то средства која npeAcraßxbajy фондове завода, средства која се воде на рачунима завода, средства на којима једино завод има право коришћења и управљања. Данас меВутим, може се рећн да je дошло до тог правног раздвајања, и то, што je посебно значајно, да je у самим актима осигуравајућих организација јасно раздвојен радни колектив осигурања, од радне заједнице, од заједнице осигурања, од заједннце која сад има и правки субјективитет на средствихма резерви и техничких предшја. Из овога дахъе произилази нарочито једна консеквенца на коју желт: да укажем, а та je: да je дошло до суштинске про.мене пох\ожаја осигураника: Заправо, осигураннк више није обична уговорна страна, која ступа у правке односе са осигурачем, који му, као у свакохм трговачком послу, одре-